Staljina je zvao "najizražajnija osrednjost" - a onda su mu zabili sekiru u lobanju

Premda dugogodišnji sovjetski diktator Josif Staljin nije imao šansi da dođe ni u sam vrh Komunističke partije SSSR-a nakon Lenjinove smrti 1924. godine, svoj plan je na današnji dan 1927. ipak ostvario.

Svi su očekivali da će Lav Trocki postati Lenjinov naslednik, jer je bio najugledniji vođa Oktobarske revolucije i drugi čovek boljševičke stranke iza Lenjina. No, nije se dogodilo.

Tri i po godine nakon Lenjinove smrti na čelo Komunističke partije Sovjetskog Saveza došao je Josif Staljin koji je u prvim godinama nakon revolucije bio na nižim položajima u stranci, a i Lenjin ga nije preterano cenio. Trocki ga je s prezirom zvao "najizražajnija osrednjost naše stranke".

Proterao ga iz zemlje, pa poslao ubicu da ga likvidira

No ta "osrednjost" kod Staljina nije bila mana. Uspeo je neprimetno da pridobije većinu običnih boljševika.

Zahvlajujući ovome, došao je na čelo SSSR-a i izbacio je svog velikog protivnika Trockog iz Partije. Ubrzo nakon toga, poslao ga je u kućni pritvor u Sibiru, a nakon toga ga je prognao iz zemlje.

Trocki je pobegao u Meksiko, jer su evropske zemlje odbile da mu daju azil.

Međutim, kako je i tamo nastavio da oštro kritikuje Staljinov režim, sovjetski diktator je poslao ubicu koji ga je 1940. godine likvidirao cepinom (oruđe s drškom i oštrim vrhom. Danas se koristi kao deo planinarske opreme, ali i prilikom kopanja rupa u ledu ), tako što mu ga je zabio u lobanju.

Istorijski je poznato da je Staljin tokom svoje vladavine, sve do smrti 1953. godine, rešavao nesuglasice sa svojim protivnicima, pravim i izmišljenim, upravo na taj način - likvidacijom.

Velika čistka

U razdoblju Velike čistke (od 1936. do 1938. godine) stotine njegovih bliskih saradnika "platilo je glavom".

Od 139 članova i kandidata za članove Centralnog komiteta, biranih 1934. godine čak njih 98, odnosno 70 odsto, bilo je uhapšeno i streljano, i to samo za dve godine.

Jedna od najznačajnijih žrtava Staljinove "Velike čistke" bio je mladi i perspektivni Mihail Tuhačevski, najmlađi maršal Sovjetskog Saveza.

Upravo on je predvidio da će Nemačka da napadne Sovjetski Savez bez upozorenja, još dok niko nije mislio da je rat uopšte moguć.

Naime, on je upozorio da će da dođe do dugotrajnog i krvavog sukoba, ali Staljin ga nije slušao.

"Šta pokušavate da uradite? Želite da zastrašite sovjetsku vlast?" pitao ga je Staljin. Tuhačevski je ubijen u junu 1937. godine sa još osam generala.

Za vreme "Velike čistke" od 1936. godine do 1938. godine ubijena su trojica od petorice maršala, svih 12 zapovednika armija, 60 od 67 zapovednika korpusa, svi admirali, hiljade komesara i više od polovine sovjetskih pukovnika.

Kasnije se govorilo da nijedan rat u istoriji nije obezglavio jednu vojsku kao što je to Staljin napravio nekoliko godina pre Drugog svetskog rata.

Naravno, gubitak tako velikog broja najškolovanijih oficira imao je strašne posledice po ruski narod.

Upravo to je bio jedan od razloga velikih sovjetskih poraza i milionskih gubitaka u početku Hitlerovog napada na SSSR.

Likvidirao i šefa tajne policije

Staljinov čovek, koji je bio glavni i odgovorni za likvidacije, čovek koji je bio šef tajne policije (NKVD) u to vreme - Nikolaj Ježov, beskrupulozni sadista od čijeg su imena svi strahovali, na kraju je završio kao i stotine i stotine onih koje je direktno poslao u smrt.

Staljinov slepi poslušnik koji je u samo dve godine, koliko je bio na čelu tajne policije NKVD-a, pogubio skoro 700 hiljada ljudi, a uhapsio i poslao u zatočeništvo još toliko, optužen je za izdaju 1939. godine i ubijen 1940. godine i to u podrumu za pogubljenja male prostorije NKVD-a koja je izgrađena po njegovim nacrtima.