Voditeljka Nina Kolundžija prošla pakao: Doktor mi je rekao "U zadnji čas smo te operisali" FOTO

Onaj ko njihov program redovno prati, zapitao bi se - od čega rez i kada, pošto je Nina uredno izveštavala o vestima iz sporta bez većih odsustvovanja. Međutim, malo ko zna da je voditeljka u julu operisala tumor pankreasa i da je na intervenciju čekala 12 meseci zbog pandemije koronavirusa. Prepoznatljivom vedrinom izveštavala je više od godinu dana od kad je saznala za dijagnozu i niko ne bi mogao da pretpostavi šta joj se dešavalo, osim što je izgubila po neki kilogram i deluje svežije.

A sve je počelo tako što je otišla na sistematski pregled u organizaciji firme gde su joj krajem 2018. godine rekli da ima polip u žučnoj kesi koji treba da prati. U slučaju da krene nešto da raste da će joj to laporaskopski izvaditi i da će sve biti u redu jer je to rutinska operacija.

"Ja to nisam pratila na tri ili šest meseci kako su mi rekli nego sam otišla prošlog juna, neki đavo mi nije dao mira i tad sam otkrila da imam nešto ozbiljnije. Nisam ni slutila koliko je ozbiljno jer su mi rekli da je cista na pankreasu, a za pankreas znam da je on ozbiljan organ i da ništa na njemu nije jednostavno. Onda je usledio magnet koji je isto pokazao da je više pseudocista nego što je tumor. Tek kad sam radila biopsiju, odnosno endoskopiju i kad su uzeli isečak, ustanovili su da je benigni tumor. Znala sam da me čeka velika operacija", otkriva za B92.net Kolundžija.

Radila je sve do operacije i samo čekanje na operaciju za nju je bilo veoma teško jer je u septembru trebala da se operiše , pa se od korone razboleo hirurg koji je trebao da je operiše. Dobila je nov termin u novembru, ali su joj i tada u poslednjem času rekli: " Nemoj, bezbednije je da se ne zaraziš i da sačekamo da se ovo smiri".

Foto: Printscreen/Prva TV

"Pratila sam vesti, ali više jer sam iščekivala da se smanji broj da bih došla na red. Psihološki mi je tih 12 meseci čekanja na operaciju bilo jako teško. To moj muž najbolje zna. Trudila sam se da zaštitim roditelje, naročito mamu koja nije bila svesna koliko me velika operacija čeka dok se nisam operisala i dok nije videla rez. Iako mi je doktor rekao da to ne može lako da pređe u nešto zlo odnosno maligno, opet na saznanje da za to postoji i najmanja mogućnost, nije mi bilo svejedno".

Obaveze oko posla i deteta su joj pomagale da ne misli, a odmor nije ni uzimala da ne bi razmišljala. Dete je imalo tad 2,5 godine.

"Trudila sam se da između mog deteta koje je tada imalo 2,5 godine i mene sve normalno funkcioniše, da imamo uobičajene aktivnosti. Kad sam krenula u bolnicu, pošto sam znala da ću se zadržati oko dve nedelje, rekla sam mu da imam neku bubu u stomaku koja ne može sama da izađe, da mora doktor to da mi izvadi i da se vraćam za nekoliko dana".

"Buba je izvađena" posle pet sati, koliko je operacija trajala, a jedno od zaštitnih lica TV Prve i B92 izašla je nakon 14 dana iz bolnice. Već mesec dana kasnije krenula je na posao, a doktor joj je u poruci pre neki dan napisao: "U zadnji čas smo te operisali".

Foto: B92.net

Drugi režim ishrane

Na sreću, nema potrebe ni za kakvom terapijom jer je u pitanju bio mucinozni benigni tumor pankreasa.

"Smatram se izlečenom, nemam žučnu kesu i operisala sam pankreas koji opet zahteva specifičnu ishranu. Sad jedem pomalo jednoličnu i dosadnu hranu da bi mi se creva navikla jer je sve zaustavljeno nakon operacije. Konzumiram uglavnom bareno, ništa prženo ili pečeno na ulju, jedem hleb od juče ili dvopek, ne smem nikakva peciva sa jajima... Za sad ne smem ni sirovo voće", nabraja Nina i uz osmeh dobacuje:

"Pitaju me ovih dana šta kuvam, ja im kažem: 'Ubacim pile, krompir i šargarepu u vodu i to je to'".

Kaže da joj ne pada teško to što se drugačije hrani, jer zna kakvi su benefiti od toga.

"Gledam svekrvu pre neki dan kako pohuje tikvice i kažem: 'Ovo više nikada neću smeti da jedem, ali i bolje jer je zlo'". Ničim izazvan

Kako su joj lekari rekli, benigni cistični tumor pankreasa može da bude urođen i da se u nekom trenutku samo aktivira.

"Cigaretu nikad nisam zapalila, popijem čašu vina ili džin tonik jednom u nekoliko meseci. Zdravo se hranim. Do porođaja sam redovno išla na jogu i mislila sam da je dovoljno da godišnje odem na ginekološki pregled i ultrazvuk dojki. Nisam imala nikakav simptom, stomak me nije zaboleo, kao ni mnoge pacijentkinje koje su bile sa mnom u sobi. Da nisam išla na sistematske preglede ne bih u životu znala da imam problem. Vrlo često kad je o abdomenu reč, nema nikakvih simptoma i zato savetujem svima da idu koliko god je moguće često na kontrole".

Sad, kada je najteži deo iza nje, Nina silno priželjkuje odmor posle koga će možda, kaže, biti vremena i za neke prinove, ali... prvo opuštanje.

"Posle operacije mi je sve bilo teško, napravim 10 koraka, pa se zadišem jer nisam imala snage. Tu sam uspela da se fizički odmorim. Sad mi treba da se psihički opustim, da mogu da planiram, a da ne razmišljam 'ček da vidim kad ću da se operišem, pa onda'"...