Privatna svemirska trka menja našu budućnost: Od bogatih zavisi kako FOTO/VIDEO

Osvajanje svemira je donedavno bilo isključivo državni projekat. Najpoznatije je ono američko koje je otelotvoreno u svemu onome što je uradila i što radi NASA. Enormno bogatstvo spomenutog trojca ih je motivisalo da pokušaju da zavladaju svemirom jer su Zemljom već ovladali. Time je privatizovana i svemirska trka.

U privatnom aranžmanu do ivice svemira je prvi dospio Brenson, koji je čelnik korporacije Virgin. Nedugo zatim je u tome uspeo i Bezos, osnivač kompanije Amazon. Sada se samo još čeka na Maska, koji je izvršni direktor kompanije Tesla.

Let kontroverznog Brensona

Britanac Brenson je uspeo u tome 17 godina nakon što je osnovao kompaniju Virgin Galactic Holding. Prema pisanju svetskih medija, uložio je više od milijardu dolara da bi to ostvario. Ka svemiru je odleteo u 71. godini.

Brensonov i Bezosov let u svemir, kao i onaj koji priredi Mask ili neki drugi milijarder nije samo ostvarenje dečačkih, mladalačkih snova, kako se to ponekad romantičarski predstavlja javnosti. Cilj im je komercijalizacija svemirskih putovanja i zarađivanje na tome.

O ovoj komercijalizaciji je pisala Naomi Klejn u knjizi "Ovo menja sve: Kapitalizam protiv klime" (This changes everything: Capitalism vs. The climate), a u kojoj Brensonu spočitava da mnogo više troši na zagađivanje okoline nego na njegovu zaštitu. A obećao je da će raditi suprotno.

Ilon Mask Foto: Shutterstock

"Takođe je obilno ulagao u Virgin Galactic, lični san o lansiranju prvih komercijalnih letova u svemir - za jedva 250.000 dolara po putniku. Turistički svemirski letovi ne samo što su besmisleno traćenje energije (koja zagreva planetu), nego su još jedna finansijska rupa bez dna (...) Brensonov korporativni modus operandi pomalo je netradicionalan. On obično izvlači relativno skroman profit (čak i gubitke), a pri tome troši golema sredstva (vlastita, ona njegovih partnera ili poreskih obveznika) na stvaranje blještavih produžetaka Virginovog brenda. A kad utemelji novu kompaniju, on prodaje sve ili samo svoj deo za masnu svotu, kao i unosna licencna prva na taj brend", obrazložila je Klejn.

Izdvojila je i podatak koji ukazuje na to da Brenson nije svetac koji ostvaruje svoje i tuđe svemirske snove.

"Brensonu očito nije drago da plaža poreze, o čemu svedoči njegova bizantska mreža off-shore holdinga na Kanalskim ostrvima i Britanskim Devičanskim ostrvima. Prenoćio je čak i u zatvoru i platio masnu globu kad je 1971. godine, vodeći svoju prvu firmu, bio uhvaćen pri ilegalnom prekograničnom izbegavanju plaćanja poreza", piše kanadska autorka.

Da li će čovečanstvo imati koristi od privatizacije svemira

Koliko su ambicije da se ovlada svemirom skupe, ali i unosne kazuje Bezosova izjava da godišnje ulaže milijardu dolara u svoju svemirsku kompaniju Blue Origin. On je juče saopćio da su prodate karte u iznosu od 100 miliona dolara onima koji sa njegovom svemirskom kompanijom žele da putuju. Bezos je među spomenutim milijarderima prvi osnovao svemirsku kompaniju - 2000., potom je to učinio Mask 2002., a poslednji se na to odlučio i Brenson 2004. Na delu jeste privatizacija svemira, za koju neki strahuju da će koristiti samo onima koji su akteri privatizacije, dok neki uveravaju da će to biti korisno celom čovečanstvu. Među onima koji veruju u potonje je kolumnista hrvatskog portala Telegram Đivo Đurović.

"Nema sumnje da su svemirski letovi postali igračka za bogate, ali to nije nužno loše - nadmetanje milijardera može imati pozitivne posledice po sve ostale potencijalne svemirske putnike (...) Do juče su to mogli samo profesionalni astronauti, sad mogu i jako bogati ljudi, sutra će sebi to moći da priušte i oni manje bogati. Što više ljudi plati let u svemir, njegova će cena brže pasti. Sjetite se koliko su koštali prvi kompjuteri, a danas dobijete hiljadu puta veću računarsku snagu na najjeftinijem mobilnom", smatra Đurović.

Za očekivati je da nova svemirska trka neće imati samo turistički značaj, već i da će poboljšati kvalitet života na Zemlji - da će se desiti ono što je direktor naučnog odeljenja u NASA-i Ernst Stalindžer naveo u odgovoru kaluđerici iz Zambije na pitanje zašto se troše milijarde dolara na istraživanje svemira, a veliki broj dece širom sveta gladuje.

"To novostečeno tehničko znanje takođe je dostupno za primenu u tehnologijama povezanim sa Zemljom. Svake godine blizu hiljadu tehničkih inovacija koje svemirski program kreira pronađe svoj put do zemaljskih tehnologija, gde dovode do boljih kuhinjskih aparata i opreme za farme, boljih mašina za šivenje i radioaparata, boljih brodova i aviona, tačnijeg određivanja vremenske prognoze i upozorenja na oluje, boljih komunikacija, bolje medicinske opreme, boljeg pribora i alata koji se svakodnevno koriste u domaćinstvu", objasnio je Stalindžer 1970. godine. Beže li bogati od apokalipse?

Kao razlog ovih poduhvata se ističe i nešto što iz današnje perspektive seže u naučnu fantastiku. To je da milijarderi, bar ova trojica, više ne veruju da je dugoročan život na Plavoj planeti moguć i da je potrebno pokušati pronaći novo utočište u svemiru. Nemali broj je onih koji pretpostavljaju da bi to utočište bilo samo za one najbogatije.

Kao pitanje se nameće ono što je primetila i Klejn, a to je koliko je opravdano enormno trošenje resursa na svemirska putovanja u trenutku kada je sve manje resursa na Zemlji. Da li su koristi veće od troškova?