Čistačica - može, sutkinja - ne može?

U našem jeziku postoje mnoge reči, naročito nazivi zanimanja, koje se sada već tradicionalno iskazuju u ženskom rodu. Takve reči su "čistačica", "kuvarica", "kasirka", "vaspitačica" i uglavnom se radi o nazivima za zanimanja koja su slabije plaćena i manje cenjena, piše u autorskom tekstu za list "Politika" potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

"Zašto onda pojedincima reči "direktorka", "predsednica", "sutkinja", "inženjerka" paraju uši i "štete" našem jeziku? Da li je to zaista do prirode jezika ili do patrijarhalnih obrazaca koji ne dozvoljavaju ženama da budu prepoznate i prisutne na pozicijama moći i uticaja?", upitala je Mihajlović.

Ona je rekla i da upotreba rodno osetljivog jezika podiže svest o značaju jednakosti žena i muškaraca time što ženama daje veću vidljivost i prepoznaje njihove uloge i rad u svim sferama društva.

View this post on Instagram

A post shared by Prof. dr Zorana Mihajlović (@zorana_dpm)

"Jezička diskriminacija se u našem društvu najviše vidi u poslovnom okruženju, gde je i dalje standard da se u muškom rodu iskazuju zanimanja koja se odnose na rukovodeće pozicije, kao što su direktor, šef, predsednik, upravnik, što ukazuje na neravnopravan položaj muškaraca i žena i to je potrebno promeniti kako bismo se razvijali ka društvu jednakih mogućnosti za sve. Jezik je promenjiv i evoluira sa društvenim razvojem, te je kao takav pokazatelj stanja društva u kome živimo i upravo zato treba da težimo tome da menjamo norme jezika koje su štetne, a na koje smo navikli", istakla je Mihajlović.

Potpredsednica Vlade dodala je da je društvo jednakih mogućnosti društvo za koje se svi zalažemo i u kome želimo da živimo.

"Kada počnemo da govorimo o predsednicama, istraživačicama, programerkama, daćemo im veću vidljivost i značaj u društvu i shvatićemo koliko ih zapravo ima oko nas. Na taj način ćemo poslati poruku svim devojčicama i devojkama da nijedna profesija nije isključivo muška ili ženska i da mogu da se ostvare u bilo kom poslu podjednako kao muškarci. Stoga verujem da je svakodnevna upotreba rodno osetljivog jezika koristan "alat" za smanjenje jaza između muškaraca i žena, posebno u profesionalnom okruženju. Jedino društvo u kojem i žene, kao i muškarci, imaju jednake mogućnosti i uslove da žive, rade i razvijaju se može da ide napred i to je budućnost za koju se zalažem", zaključila je Mihajlović.