Zašto se kad neko banči kaže da uživa kao kralj Milan?

Tako nam je sve do danas i ostalo da se za nekog ko banči, troši mnogo i uživa u životu, kaže da – živi kao kralj Milan! To je izreka koja je nastala još za vreme njegovog života.

I ne samo to. Da li ste znali da je prvi Srbin u Americi - Đorđe Šagić, učestvovao u osnivanju Teksasa? Ili da je Crnogorac Aleksandar Lekso Saičić u dvoboju porazio samuraja? Ili da je Hrvatica Marija Jurić Zagorka, osim što je bila književnica, bila i jedna od prvih novinarki u Evropi?

O svim ovim i mnogim drugim zanimljivostima iz naše i istorije nama susednih naroda pisala je u knjizi "Istorijski zabavnik - ozbiljno zabavne priče od Drave do Južne Morave", autorka Aleksandra Bogdanović.

Ona je u ovoj knjizi zabeležila priče o o ljudima koji su živeli u periodu od turskih osvajanja, pa sve do Drugog svetskog rata. Knjiga, kako je objasnila, je podeljena u tri poglavlja - Priče krunisanih glava, Priče junačkih i odvažnih glava i Priče učenih, darovitih i odlučnih glava.

"Kada su u pitanju ličnosti iz prošlosti Srbije trudila sam se da izbor bude što raznovrsniji, da se u knjizi nađu i priče o kraljevima i kraljicama, ali i junacima iz naše bogate prošlosti, pa i avanturistima, nepravedno zaboravljenim dobrotvorima… Na primer, jedna od mojih omiljenih ličnosti iz knjige je prota Radoslav Grujić, 'srpski Indijana Džouns', čovek koji je pronašao grob cara Dušana i koji je tokom rata radio na spašavanju mošti naših svetitelja sa Fruške Gore pred najezdom ustaša… Nakon rata je mnogo stradao i danas je uglavnom nepoznat javnosti, a šteta je", objašnjava Bogdanović.

Dotakla se i ličnosti iz istorije nama susednih naroda, te se tu, kako objašnjava, vodila time da, naročito mlađe generacije, slabo poznaju priče iz istorije zemalja bivše Jugoslavije.

"Moj utisak je da mi, nažalost, generalno slabo poznajemo jedni druge i često nismo svesni koliko zajedničke istorije imamo. Zato sam birala značajne ličnosti iz nacionalnih istorija suseda, ali sam se vodila i time da pokažem kako i koliko su one povezane sa srpskom istorijom i ličnostima iz nje. Na primer, Ita Rina, slovenačka glumica i jedna od najvećih filmskih zvezda Evrope između dva rata, bila je dobra prijateljica našeg Nobelovca Ive Andrića, a dobar deo života je i provela u Srbiji, naročito nakon udaje", navela je Bogdanović za naš portal.

Osvrnula se i na to što mnogi smatraju da je istorija "dosadna" i da je u razgovoru sa drugima saznala da su u školi bili "bombardovani" sa učenjem godina i nepotrebnih informacija.

"Manje poznate ličnosti u knjizi birala sam, u prvom redu, tako da pokažem koliko to nije istina i koliko istorija može biti uzbudljiva. Za mene nema lepšeg osećaja nego kad i sama otkrijem neku meni nepoznatu ličnosti ili informaciju, pa onda krenem da istražujem i otkrivam njenu priču. Nadam se da sam deo te moje opčinjenosti i uspela da makar delimično prenesem i na stranice ove knjige", navela je za naš portal Bogdanović.

Aleksandra Bogdanoviæ/Foto: Privatna arhiva

Ko je napisao Sretenjski ustav

U knjizi Aleksandre Bogdanović sazaćete i sve o Dimitriju Davidoviću, tvorcu prvog ustava moderne Srbije, donetog na Sretenje 1835. godine. Ona navodi da je Davidović bio čovek neverovatno širokog spektra znanja, ali i veoma nesrećne sudbine - diplomata, ministar, publicista i urednik prvih srpskih novina – "Novina srbskih".

"Dakle, osim kao ustavopisac, u istoriju se upisao i kao prvi srpski novinar. Ipak, najviše traga ostavio je na mestu 'popečitelja' tj. ministra. Njegovim zaslugama otvarane su škole po Srbiji, štampane knjige, radilo se na opismenjavanju… Ustav koji je napisao bio je jedan od najliberalnijih u tadašnjoj Evropi, nastao po ugledu na one koji su već postojali u Francuskoj i Belgiji", navela je ona.

Ipak, ispada da ništa od toga nije bilo dovoljno da ga istorija zapamti, navodi naša sagovornica, te dodaje:

"Nakon što je Sretenjski ustav prestao da važi i to jedva mesec dana po usvajanju, knez Miloš je sav svoj bes zbog ograničavanja svoje vlasti (što je bilo predviđeno ustavom) sručio na Davidovića. On je po kratkom postupku penzionisan i na neki način iz Beograda 'proteran' za Smederevo. U tom gradu je i umro i vremenom je potpuno zaboravljen".

I tako, poručuje Bogdanović, dolazimo do jednog paradoksa - Srbija danas dan donošenja Sretenjskog ustava slavi kao Dan državnosti, "ali da pitate ljude - kako se zvao čovek koji je napisao taj Ustav i ko je on bio, sumnjam da bi mnogo ljudi znalo da odogovori".

B. Gigović Grubić