Stigle vakcine, ali nema vakcinacije: Čeka se dan koji donosi sreću

Glavni savet budističkih monaha u Butanu ustanovio je da je vreme između 14. februara i 15. marta posebno loše za početak vakcinisanja. Trebalo bi da se sačeka da taj period prođe, saopštilo je Ministarstvo zdravlja te himalajske kraljevine. Kao razlog se navodi da se žele sačekati iskustva drugih zemalja.

Koncept butanske vlade predviđa da se ukupno stanovništvo od 730.000 ljudi vakciniše odjednom. Izuzeci će biti deca i omladina do 18 godina starosti, trudnice i majke koje doje. Za ostalih 530.000 potrebno je oko 1,2 miliona doza vakcine.

Indija pomaže

Butan je 20. januara dobio 150.000 doza vakcine od Indije. Radi se o vakcini Astrazeneke koja se proizvodi u indijskom gradu Puna. Vlada u Delhiju je u okviru programa "Najpre komšiluk" poklonila vakcinu siromašnim susednim zemljama, među kojima je i Butan.

Prve isporuke su, osim Butana, dobili još i Maldivi, Nepal i Bangladeš. Na listi su još Mjanmar i Sejšeli. Prema informacijama iz medija, Avganistan i Šri Lanka još nisu izdali dozvolu za tu vakcinu.

Vlasti u Butanu mogu sebi da priušte čekanje sa vakcinom: pandemija se nije raširila. Početkom februara u Butanu je bilo registrovano svega 859 slučajeva zaraze koronavirusom, a zabeležen je samo jedan smrtni ishod povezan sa pandemijom.

Prva infekcija je u Butanu otkrivena marta prošle godine, nemački turista doneo je virus iz indijskog komšiluka. Odmah potom zatvorene su granice za strane državljane. Ali butanski studenti koji su se vraćali kući iz Velike Britanije i drugih zemalja, ipak su doprineli širenju zaraze.

Potpuno zaključavanje je Butan uveo krajem prošle godine, to je u televizijskom obraćanju naciji objavio premijer Lotaj Cering. Nadležni manastirski okruzi su, prema rečima premijera, dužni da restrikcije učine podnošljivim za stanovništvo.

Butanska kraljevska porodica. Foto: Profimedia/PPE/Royal Office

Sreća važnija od ekonomskog rasta

Butan je jedina zemlja na svetu u kojoj je ljudska sreća važnija od ekonomskog rasta. U butanskom Ustavu piše da se sreća meri kao bruto nacionalna sreća. Indeks nacionalne sreće je uveden zvanično 2008.

Naučni istraživači sreće redovno šalju studente kroz taj himalajski region u kojem je budizam državna religija. Oni ljudima postavljaju razna pitanja, kao na primer, da li imaju dovoljno vode i da li se posle zalaska sunca boje duhova.

Poslednje ankete su pokazale da je 90 odsto Butanaca delimično, pretežno ili potpuno srećno. Butan ima negativni bilans emisije ugljen-dioksida i time je jedna od najčistijih država sveta.

"Zemlja zmajeve grmljavine"

Kraljevina Butan se zvanično zove "Zemlja zmajeve grmljavine". Jula 2008. Butan je postao ustavna monarhija sa parlamentarnom demokratijom. Današnja vladajuća dinastija Vangčuk je 1907. ujedinila do tada nezavisne kneževine. Zemlja se dugo nalazila u samoizabranoj izolaciji.

Kralj Džigme Dordži Vangčuk, koji je vladao od 1952. do 1972, postepeno je otvarao zemlju ka svetu i uspostavljao diplomatske odnose. Godine 1971. Butan je primljen u Ujedinjene nacije, a 1973. postao član Pokreta nesvrstanih.

Zemlja se tradicionalno naslanja na susednu Indiju, koja je nadležna i za butanski vazdušni prostor, jer Butan nema ni avijaciju, ni mornaricu. Diplomatski odnosi se od sedamdesetih neguju sa 52 zemlje. Među njima nisu ni Sjedinjene Američke Države, ni Kina.

Vlada premijera Lotaja Ceringa od početka njegovog mandata 2018. sprovodi oprezno otvaranje prema ostatku sveta. Između ostalog, Butan je novembra 2020. odlučio da sa Nemačkom uspostavi diplomatske odnose.