- Vesti -

Iz Srbije do Sudana: Naučnici za B92.net otkrivaju zašto je važno da znamo gde je sve bila Ognjenka

Ognjenka, mlada ženka orla zmijara, koja je letos prstenovana na Vršačkim planinama, "javila se" iz Sudana.

Sanja DojkićIzvor: B92
Podeli

PikiWiki Israel 43227 Wildlife and Plants of Israel.JPG
By Lehava Kiryat Shmona Pikiwiki Israel, CC BY 2.5, Link

"Naša Ognjenka, mlada ženka orla zmijara, javila se iz Sudana! Nakon 5272 km, koje je preletela tokom dvadesetak dana jesenje seobe od Vršačkih planina, stigla je u podsaharsku Afriku", navodi se na profilu Fondacije za zaštitu ptica grabljivica na Fejsbuku.

Ova ptica, stara tek nekoliko meseci, stigla je u podsaharsku Afriku nakon dvadesetak dana letenja i pređena 5.272 kilometra tokom jesenje seobe.

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica prikupila je ove precizne podatke zahvaljujući posebnom satelitskom odašiljaču, koji su joj postavili u julu, dok je još bila mladunče.

U Srbiji se procenjuje da ima oko 100-120 parova orla zmijara, dok je u Vojvodini taj broj verovatno ispod 10. Na Vršačkim planinama se gnezde dva para, navodi Zoran Karić iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica za B92.net.

Karić navodi da je Ognjenka krenula u seobu 27. septembra ove godine sa Vršačkih planina. Za 20 dana je preletela 5272 km ili u proseku 277 km na dan i stigla u Južni Sudan, gde se i sada nalazi.

"Kretala se samo danju, dok je noću odmarala. Obično je kretala na put oko 8:30, a aktivnosti je završavala oko 16-17 časova. Tokom puta se nigde nije zadržavala duže, osim jednog dana (28.09.2020.) kada je u tom kraju padala jaka kiša. Zanimljivo je da je najviša zabeležena visina do sada bila 2813 nmv, a brzina 84 km/h", navodi Karić.

Do sada nikada u Srbiji nije praćen orao zmijar, pa ni neka druga migratorna vrsta na ovaj način.

Slobodan Knežević iz organizacije Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije istakao je za naš portal da orlove zmijare ugrožava gubitak staništa, nedostatak drveća pogodnog za gnežđenje i nestajanje gmizavaca kojima se hrani.

"Iz ovih razloga u Crvenoj knjizi faune Srbije III - Ptice ima status skoro ugrožene vrste. U Srbiji je redovna gnezdarica, čija se populacija procenjuje na 120-140 gnezdećih parova", navodi Knežević.

Karić je naveo da iz različitih naučnih izvora imaju podatke i mogu da kažu da se Ognjenka kreće manje-više ustaljenom rutom za orlove zmijare koji potiču iz ovih krajeva Evrope.

Zmijari i ptice grabljivice uglavnom izbegavaju otvorene vodene površine zbog oblika krila, koja su prilagođena da koriste tople, vertikalne vazdušne struje, termale.

"Ovakve struje se ne formiraju iznad velikih vodenih površina, pa je logično da se zmijari kreću uglavnom iznad kopna, što se lepo može uočiti i sa našim satelitskim praćenjem", ističe Karić.

Naša Ognjenka, mlada ženka orla zmijara, javila se iz Sudana! Nakon 5272 km, koje je preletela tokom 20ak dana jesenje seobe od Vršačkih planina, stigla je u podsaharsku Afriku.

Posted by Fondacija za zaštitu ptica grabljivica on Friday, 16 October 2020

Ognjenka je prvi orao zmijar u Srbiji kom je postavljen ovaj aparat težak tek 25 grama, koji ima solarno napajanje.

Karić smatra da satelitskom telemetrijom naučnici mogu da saznaju mnogo toga što na drugi način ne bi mogli ili bi to bilo teško.

"Migratorne vrste ptica su veoma ugrožene i njihove populacije su osetljive na promene u životnoj sredini i mnoge ugrožavajuće faktore, kako na mestu gnežđenja i zimovanja, tako i na celom putu koji pređu između", smatra Karić.

Knežević je saglasan da ova savremena naučna metoda umnogome pomaže da saznamo kuda se Ognjenka i druge ugrožene vrste kreću, kako bi društva za zaštitu ptica mogla na pravi način da ih štite.

"U najgorem slučaju, ako na nekom mestu predugo zadrži onda se kroz široku mrežu organizacija za zaštitu prica i prirode može proveriti šta se sa pticom dešava i može joj se pomoći", navodi Knežević.

Karić ističe da, ukoliko ne znamo kuda se kreću, kojom visinom, brzinom, gde se zadržavaju, odmaraju, hrane i uopšte kakva im je strategija seobe i preživljavanja, teško mogu da ih zaštite i utiču na poboljšanje konzervacionog statusa ovih vrsta.

"Od izuzetnog je značaja da se uoče svi ugrožavajući faktori za ove vrste na celom arealu i da se radi na njihovom eliminisanju, a to je gotovo nemoguće ukoliko ne znate kuda se sve kreću. Svi podaci se koriste u svrhu planiranja korišćenja ili namene prostora i primene aktivnih mera zaštite", smatra Karić.

Na Vršačkim planinama se gnezde samo dva para orla zmijara, a Ognjenka je ovog leta bila jedino mladunče.

Ognjenka, jul 2020., Foto: Milivoj Vučanović
Ognjenka, jul 2020., Foto: Milivoj Vučanović

Orao zmijar (Circaetus gallicus) je ptica grabljivica, srednje veličine. Dužine od 62 do 70 cm, sa rasponom krila 166 do 184 cm i težinom 1200 do 2300 grama. Ženke su krupnije od mužjaka, što je slučaj kod svih ptica grabljivica. Orao je svetao, sa dugim i relativno širokim krilima. Dok jedri ima karakterističnu siluetu, vrat kratak, masivnu glavu, a krila su usmerena blago ka napred. Odozdo je prilično svetao i to ga razlikuje od drugih vrsta orlova. Glava i gornji deo grudi su tamnosmeđi kod odraslih primeraka, dok su krila, stomak i rep srebrnkastobeli sa uzdužnim prugama i tačkama.

Pretežno se hrani gmizavcima, pre svega zmijama, po čemu je i dobio ime. Pored zmija, jede i guštere, a ponekad i sisare do veličine zeca, krupne insekte. Areal rasprostranjenja mu je zapadna, južna, istočna Evropa, Bliski istok, centralna Azija. Uglavnom je migratorna vrsta i sele se tokom zime u podsaharsku Afriku. Jesenja seoba počinje u septembru i oktobru, a vraćaju se u aprilu i maju. Jedino je u pojedinim delovima Azije prisutan cele godine.

Veliki broj ptica preduzima ovakve, sezonske seobe, jesenje i prolećne. Glavni razlog ovakvih migratornih kretanja je nedostatak hrane u, za njih, nepovoljnom delu godine. Na primer ptice koje se hrane dominanto insektima su prinuđene da napuste naše krajeve zimi jer hrane nema. Isto tako i zmijari, kojima su glavna hrana gmizavci i zmije. Gmizavci su u zimskom periodu nedostupni, pa ptice moraju da odu tamo gde mogu da ih nađu. Neke od vrsta koje se sele daleko su ćuk, patuljasti orao, orao kliktaš, siva vetruška, ali i modovrane, bele rode, koje su i simbol migracija, i mnoge druge vrste poput čiopa, lasta itd.

strana 1 od 119 idi na stranu