Šta vam najviše nedostaje u inostranstvu? "Naš domaći hleb"

Nemci i njihov hleb – to je posebna priča. Posebno danas, 16. oktobra, na Svetski dan hleba.

Jedni su upadljivo žuti, drugi crni poput uglja, treći plavo-sivi, četvrti jarko ljubičasti. Hleb u Nemačkoj postaje sve šarenije – zahvaljujući kurkumi, borovnicama ili orasima, piše Dojče vele.

A i ono što se u hleb meša sve je neobičnije: rabarbara, paradajz, kajsije, feferoni i jestivi cvetovi.

"Nemački potrošači vole raznolikost i otvoreni su za takve fensi-hlebove", objašnjava Bernd Kičer povodom Svetskog dana hleba.

Foto: depositphotos/paulgrecaud

OTaj 52-godišnjak rukovodi nemačkim Institutom za hleb u Vajnhamu i njemu priključenu Akademiju za dodatno obrazovanje.

Kičer kaže: "Nije slučajno što je nemačkim potrošačima teško da se odluče, s obzirom na to da je više od 3.200 vrsta uneto u registar hleba". A broj vrsta automatski raste s obzirom na to da kod svakog majstorskog ispita apsolvent mora da predstavi sopstvenu kreaciju koja se značajno razlikuje u odnosu na već postojeće vrste hleba.

Ipak, i u zemlji hleba, Nemačkoj, pekare je pogodila korona-kriza. Za vreme lokdauna većina firmi zabeležila je veliki pad prometa, neke i do 80 odsto. Promet se nakon toga samo delimično oporavio, navodi Centralni savez nemačkih pekarskih preduzetnika. Hitna podrška i druge vrste pomoći za sada su sprečile talas propadanja pekara.

"Naš domaći hleb"

Prema navodima Centralnog saveza pekara, svako domaćinstvo je prošle godine konzumiralo 56,5 kilograma hleba i peciva. S rekordnim prometom od 15,22 milijardi evra kao u 2019, gotovo 10.500 pekara ove godine ne mogu da računaju.

Pa ipak, predsednik Saveza Mihael Vipler kaže: "Ukupno gledano, pekari u poređenju s drugim privrednim granam sigurno krizu mogu da prebrode s malom štetom".

Otvorenost za nove i neobične kreacije sirno je tipično nemačka osobina. U većini drugih zemalja potrošači se na taj način ne mogu privući, uočio je stručnjak za hleb Kičer. "Francuzi se drže kroasana i bageta, Italijani i Španci vole pšenične hlebove".

Na čiste pšenične hlebove (izuzevši tost) u Nemačkoj otpada samo nešto malo manje od osam odsto prometa. Najviše se prodaju hlebovi i tost od mešanog brašna, na koje otpada po četvrtina tržišta. Na hlebove sa semenkama otpada 16 odsto, crne hlebove 12 procenata. Ražani hleb od fino mlevenog brašna uspeva da privuče samo šest odsto kupaca.

Raznolikost hleba u Nemačkoj UNESCO je priznao kao nematerijalno kulturno dobro, a većina Nemaca shvati to tek kad otputuje negde van svoje zemlje.

Na pitanje, šta vam najviše nedostaje u inostranstvu, mnogi kažu: "Naš domaći hleb".