Uništeni životi sa dva klika: Osvetnička pornografija u Srbiji - ima li kraja?

Ne sluteći i verujući svojim partnerima. Godinu dana pre toga, u Petrovcu na Mlavi, maloletnici N. B. (17) i N. M. (17) su ucenjivanjem prisilili maloletnu S. M. (15) na seksualne odnose sa njima tako što su joj su pretili da će na društvenim mrežama objaviti snimak seksa nje sa njenim bivšim momkom.

A poslednji slučaj koji je odjeknuo u javnosti - nedavna objava građanke S.P. u kojoj je podelila svoju fotografiju na ličnom profilu na Fejsbuku uznemirila je domaći, ali i regionalni sajber prostor. Tada je objasnila da je, kako sama kaže, "dozvolila sebi da veruje jednoj osobi i bude intimna s njim". Dodala je da je bez njenog znanja i pristanka, ta osoba snimila njihov intimni čin da bi potom pretila da će snimke objaviti i poslati njoj važnim ljudima. Da to ne bi to uradio, tražio je novac zauzvrat.

Ove i slične situacije sa punoletnim osobama podvode se pod termin "osvetnička pornografija" i u vremenu u kom je sajber prostor dostupan i otvoren gotovo svima, postaje jedan od preovlađujućih metoda zloupotrebe i ucene, čiji izvršitelji prolaze najčešće - nekažnjeno.

Internet ali i onlajn društvene mreže, posebno su popularne kod mladih, mogu biti upotrebljavane na neodgovarajući način, za digitalno nasilje i uznemiravanje (cyberbullying, cyber harassment).

Psihologinja Tanja Ignjatović iz "Autonomnog ženskog centra" objasnila nam je da se u slučajevima nasilja u sajber prostoru radi o namernoj i ponavljanoj agresiji, koja je učinjena preko elektronskih uređaja, od pojedinaca ili grupa protiv drugih osoba, koje postaju žrtve i ne mogu lako da se zaštite.

"Ovo ponašanje je slično nasilju u fizičkom prostoru, ali ima i određene specifičnosti, koje se ogledaju u tome da ne postoje prostorne i vremenske granice, da se žrtva ne može osetiti sigurno čak ni u najbližem porodičnom okruženju, da mu svedoči veliki broj posmatrača (bystanders), jer agresivni akt može biti reprodukovan mnogo puta i opstaje u virtualnom prostoru neograničeno vreme, dok učinilac može ostati anoniman i distanciran, a žrtva možda nikada neće otkriti njegov identitet. Sve to doprinosi pojavi ozbiljnog negativnog stresa i brojnih emocionalnih i socijalnih posledica", ističe Ignjatović.

Dr Jelena Višnjić, direktorka kulturnog centra "Befem" smatra da rodni režimi, koji definišu društveni položaj i poziciju pojedinke i pojedinca u odnosu na njihove polne i rodne uloge, diktiraju našu stvarnost. Dodaje da su naša tela podjednako ugnjetavana kako u realnom tako i u onlajn prostoru.

"Internet kao specifičan medijski prostor i sama osobenost modela komunikacije unutar njega, proizvele su mogućnost da se neometano ustoliči govor mržnje, mizogini diskurs, virtuelno nasilje, a sve pod konceptom prava na slobodu govora i slobodu misli", navodi Višnjić.

Foto: GettyImages, Adam Berry / Stringer

Iako su i osobe muškog pola izložene brojnim oblicima digitalnog nasilja, žene, posebno mlade, nesrazmerno češće su izložene određenim i ozbiljnijim oblicima digitalnog nasilja. Žene, na primer, mnogo više uhode i seksualno uznemiravaju, uključujući i osvetničku pornografiju, što proizvodi veće štetne posledice kod žrtava. Ignjatović smatra da je ovo česta pojava u intimnom partnerskom odnosu i predstavlja nastavak ili prenošenje nasilja na onlajn prostore. Kada se to događa - obično nakon raskida...

"To je ozbiljan čin povrede poverenja i intime druge osobe, pogodan za ucene i nastavka drugih oblika nasilja. Ona može nastati i bez kontakta između nasilnika i žrtve u fizičkom prostoru, hakovanjem žrtvinog računara, naloga na društvenim mrežama, telefona, a slike mogu biti i veštački kreirane", navodi Ignjatović.

Advokat Siniša Simić navodi za B92.net da, iako naš Krivični zakonik ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo, postoje ipak neki članovi KZ na koje možemo da se pozovemo, a to su član 144: Neovlašćeno fotografisanje, član 145. Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka ukoliko je žrtva punoletna. Ako je reč o maloletnom licu, onda je reč o dečijoj pornografiji koja je regulisana Članom 185 u Krivičnom zakonu. Potom član 214 Iznuda i član 215 Ucena, koji su krivično delo protiv imovine.

Simić navodi da izvršilac krivičnog dela iznuda mora koristiti upotreba sile i pretnje u prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine dok se za krivično delo ucena postupa u nameri da pribavi "protivpravna imovinska korist uz pretnju da će se otkriti nešto što bi moglo da naudi nečijem ugledu ili časti".

"Izvršilac računa na strah i nelagodu oštećenog da se objavi nešto u javnosti - na internetu, u novinama. To može biti fotografija golog tela, ili sa ljubavnikom, snimak nedoličnog ponašanja oštećenog i slično", navodi Simić.

Dodaje, ovo krivično delo ucena teško se otkriva.

"Oštećeni su ti koji, naglašavam, moraju da organima otkrivanja, odnosno, policiji a kasnije tužilaštvu i sudu da daju dokaze – podatke o tome što ucenjivač namerava da objavi. Ovo nije lako za njih, pogotovo kod nas gde sve 'procuri'", navodi Simić za naš portal.

Nova normalnost?

Ilustracija: Depositphotos/patronestaff

Višnjić smatra da je javni i onlajn medijski diskurs pokazao da mizogine medijske prakse sa kojima su se suočavale medijske feminističke teoretičarke 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kao što je seksizam, medijsko nasilje, stereotipizacija, pornografija, i dalje opstaju.

"Ovim vidovima diskriminacije samo su se dodali novi modeli represije i viralnog ugnjetavanja, kao što je, između ostalog, i osvetnička pornografija, i time jasno vidimo kako se prostori i poligoni za nasilje nad ženama samo šire", upozorava Višnjić.

Prema navodima CNN-a, osvetnička pornografija, nažalost, doživela je "bum" u Velikoj Britaniji tokom "lokdauna" i to za 22 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. O učestalosti ovog problema govori i činjenica da je ovaj medij nazvao osvetničku pornografiju delom "nove normalnosti" u kojoj smo se našli ove godine. Iako je od izuzetne važnosti da se društvo i nadležne institucije bave ovom temom, Ignjatović smatra da je termin "osvetnička pornografija" delimično neodgovarajući.

"Reč osveta asocira na prethodno loše činjenje žrtve koje je izazvalo takvu reakciju, a zapravo se radi o ozbiljnom nasilju i zabranjenom ponašanju - zločinu. Reakcija posmatrača može biti izrazito neodgovarajuća, od okrivljavana i osude žrtve, a ne učinioca, preko daljeg širenja materijala i negativnih komentara, do izostanka podrške za žrtvu, nekada i od najbližih članova", smatra Ignjatović, dodajući da i ovaj vid nasilja prati i snažan osećaj sramote i krivice kod žrtava, što ih blokira u traženju pomoći i od poznanika i od nadležnih institucija.

Ilustracija, Foto: Depositphoto/photography33

Simić smatra da je mnogo češće krivično delo iznuda nego krivično delo ucena jer pretpostavlja da se ucenjivana lica teže i ređe odlučuju da prijave krivično delo jer su u situaciji da moraju da otkriju svoju intimu policiji.

"Sa druge strane iznuda se lakše otkriva i dokazuje jer oštećeni obično od policije dobije obeležene novčanice, snima se kontakt sa izvršiocem krivičnog dela a to su obično lica iz kriminalnog miljea i onda ide atraktivno hapšenje na delu i obično pred kamerama. Ovo se krivično delo mnogo lakše dokazuje i otkriva od ucene. Suđenja su brza i obično su iznuđivači u pritvoru i kazne su vrlo stroge – jer je sve jasno i dobro dokazano", ističe Simić.

Simić ističe da je u poslednje vreme primetio da ima sve više prijavljivanja za krivično delo koje je skorije uvedeno u naš KZ.

"To je krivično delo proganjanje iz Člana 138a KZ. Još nema presuda ali istrage su itekako u toku", navodi Simić za B92.net.

Za reagovanje na ova dela zadužena je posebna Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i posebno Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, za područje cele države, te se može postaviti pitanje resursa koje je potrebno da se procesuiraju slučajevi ove vrste.

Uputili smo zahtev za komentar i postavili nekoliko pitanja Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i kao i sektoru MUP-a za visokotehnološki kriminal a koja su u njihovom krugu nadležnosti, ali nismo dobili odgovore na pitanja.


Piše: Sanja Dojkić