"Imao je osobine koje niko od nas nije posedovao"

"Ko zna kako bi se uopšte odvijao moj glumački put, da mi nisi dao moju prvu filmsku ulogu u 'Tuđoj Americi'. Zahvalan sam ti onoliko na tome. I na 'Buretu', kasnije. Zahvalan na ogromnom poverenju koje je od mene učinilo glumca. Tvoj Sergej", napisao je glumac Sergej Trifunović na Tviteru.

Dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da je Paskaljević bio dete Kinoteke.

"Njegov očuh Filip Aćimović je bio jedan od najznačajnijih ljudi u istoriji Jugoslovenske kinoteke i nikada Goran nije propustio da kaže koliko je on uticao na njega i bio na njegovoj strani kada je porodica mislila da on ne treba da se bavi filmskom režijom. Hvala bogu da se bavio filmskom režijom i da je za sobom ostavio jedan impozantan opus", istakao je Zelenović.

Moj drug sa studija i dugogodišnji kolega imao je osobine koje niko od nas nije posedovao: staloženost i upornost, rekao je reditelj Goran Marković, prenosi Nova.

"Te osobine su mu omogućavale da ostvari mnogo značajnih projekata koji su svi zajedno ličili na njega: bili su nenametljivi i snažni u isto vreme. Ono što je zajedničko Paskaljevićevim filmovima je da su oni po pravilu držali stranu slabim, obespravljenim ljudima sa periferije života i veličali snagu malog čoveka. Stari, deca, bolesni i siromašni bili su njegovi junaci. Imao je veliku ljubav za njih i to je bila osnova njegove poetike", kazao jje Goran Marković. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević uputio je povodom smrti Gorana Paskaljevića telegram saučešća sledeće sadržine:

„Srpska kultura ostala je večeras siromašnija za još jedno veliko ime. Povodom potresne vesti o smrti Gorana Paskaljevića, u ime Ministarstva kulture i informisanja i u svoje lično ime, izražavam najdublje saučešće njegovoj porodici, prijateljima i brojnim poštovaocima u Srbiji i širom sveta. Obogatio je srpsku i svetsku kinematografiju brojnim kvalitetnim filmovima i svojevrsnim rediteljskim rukopisom. Paskaljević je tananim senzibilitetom, tiho ali snažno i ubedljivo tkao svoju filmsku poetiku i oslikavao svoje junake i njihovu epohu kritički ali bez jetkosti, kao mudri čovekoljubac. Srpska i nekada jugoslovenska filmska publika decenijama je bila ponosna na svog praškog đaka i ostvarenog talenta a Paskaljević joj je to obilato vraćao filmovima kojima joj je grejao dušu, vrline slikao ljubavlju a mane humorom i suptilnom ironijom. Uvek nasmejani i vedri lik Gorana Paskaljevića i njegovo značajno delo zauvek će ostati amblematični deo srpske filmske istorije ali i kulture u celini.ˮ