- Vesti -

"Božji špijun", zavisan od kokaina i duvana, promenio je svet, a 30 godina istraživao žensku psihu

"Veliko pitanje na koje nikada nije odgovoreno i na koje ja nisam bio kadar da odgovorim, uprkos tridesetogodišnjem istraživanju ženske psihe, glasi: šta to žene zapravo žele", verovatno je najpoznatija izgovorena misao Sigmunda Frojda, austrijskog neurologa i osnivača psihoanalize, jednog od najuticajnijih, ali i najkontroverznijih ličnosti 20. veka.

Izvor: B92
Podeli
Foto: GettyImages, Keystone / Staff
Foto: GettyImages, Keystone / Staff

Sigmund Frojd ne samo da je promenio svet uvođenjem psihoanalize u društvene nauke, već je bio poznat i kao jedan od najvećih branilaca i pristalica korišćenja kokaina u medicinske svrhe. Frojd je, pored toga što je zagovarao kokain, bio i njegov veliki uživalac.

Kokain je bio najnoviji čudesni lek pre više od jednog veka. Smatralo se da leči sve, od zavisnosti od morfijuma, preko depresije, nervoze, letargije, umora, do stomačnih problema, astme i tuberkuloze.

Frojd je počeo da se bavi proučavanjem efekata ove droge još 1884. godine i u svojim kliničkim beleškama jasno je isticao da najviše voli da eksperimentiše sam na sebi. Kako je patio od aritmije i blokada disajnih puteva, to mu je bio dovoljan izgovor da uzima ogromne količine droge.

Frojd, ne samo da je bio pasionirani korisnik kokaina, već je mnogo voleo i duvan. Jedna od njegovih poznatijih izjava upravo je vezana za cigare, kada je rekao da smatra da je pušenje jedan od najjeftinijih i najboljih načina uživanja u životu.

"Ako ste odlučili da budete nepušač, samo vam mogu reći da mi vas je žao", rekao je svojevremeno Frojd.

Pre smrti, napisao je poruku bratu Aleksandru: "Voleo bih da uzmeš sve cigare koje su mi ostale i da se prepustiš zadovoljstvu. Ja više neću moći".

Foto: GettyImages, Hulton Archive / Staff
Foto: GettyImages, Hulton Archive / Staff

Frojdovo poimanje religije i Boga opisano je u nekoliko analiza i eseja, a sebe je smatrao ateistom. Međutim, kada je ušao u osamdesete godine, Frojd je pronašao religiju. To, doduše, ne znači da je počeo da se pojavljuje u hramu svake subote čitajući Toru.

Do kraja svog života zadržao je svoj stav beskompromisnog ateiste, stav po kojem je najpoznatiji do danas. U "Budućnosti iluzije" opisao je veru u Boga kao kolektivnu neurozu: nazvao ju je "čežnjom za ocem".

Ali u njegovoj poslednjoj dovršenoj knjizi "Mojsije i monoteizam" pojavljuje se nešto novo. U njoj Frojd, ne napuštajući svoj ateizam, počinje da jevrejsku veru u kojoj je rođen imenuje kao izvor kulturnog napretka u prošlosti i lične inspiracije u sadašnjosti.

Blizu vlastite smrti, Frojd počinje da prepoznaje poeziju i obećanja u religiji. Iako je smatrao da je Bog iluzija, umeo je i voleo sebe da nazove "Božjim špijunom".

Govori se da su mu, kada je preminuo 23. septembra 1939. godine, poslednje reči bile "Ovo je apsurdno! Ovo je apsurdno!".

strana 1 od 118 idi na stranu