Mladi sa Balkana zagaze u četvrtu deceniju, pa odluče da se osamostale: "Mama-hotel je besplatan"

Psiholog Zoran Milivojević smatra da ljudi na jugu Evrope imaju mentalitet koji se bitno razlikuje od onih koji žive na severu, ili u centralnoj Evropi, jer su nama bitna osećanja, bliskost, emotivna povezanost. Dodaje da je pre stotinak godina život bio težak, a detinjstvo neudobno i da su ljudi tada želeli da što pre odrastu, da počnu da žive onako kako oni hoće, a ne da njihovim životima upravljaju roditelji. Ali to se sada promenilo.

"Detinjstvo je postalo veoma udobno, roditelji su posvećeni tome da se njihova deca osećaju voljeno, da im omoguće kvalitetan život i ugodno detinjstvo. Posledica je da sa jedne strane 'deca' ne žele da odrastu, jer gledajući svoje roditelje koji se toliko trude oko njih smatraju da je odraslost kraj zabave i kvalitetnog života. Sa druge strane roditelji ne dozvoljavaju 'deci' da se odvoje i osamostale iz nekih svojih, uglavnom egoističnih razloga", rekao je Milivojević za B92.net.

Psihijatar Aleksandra Bubera navodi da su finansijski razlozi izuzetno bitni za ovakvu statistiku ali da je ovaj fenomen daleko kompleksniji. Smatra da predominantno patrijarhalan način razmišljanja i vaspitanja zahteva da roditelji dugo pomažu deci, a da ih deca slušaju i da ne razmišljaju sopstvenom glavom već da slede ono što im se kaže, što vodi u pasivizaciju.

"Kada se i zaposle, opet su cene nekretnina toliko visoke u odnosu na zaradu da bez pomoći porodice ne mogu da skupe učešće za stambeni kredit. Ili moraju da rade nekoliko poslova da bi mogli da obezbede sebi stan, a za to vreme je lakše biti kod roditelja i sa finansijske i sa logističke strane", smatra Aleksandra Bubera.

Dodaje da je naša, ne tako davna istorija bila veoma komforna sa stanovišta obezbeđenosti, jer su ranije naši građani mogli da očekuju posao nakon završenog obrazovanja, a ubrzo i stan, ili barem stambeni kredit.

"Sada deca odrastaju u mlade ljude koji nisu dovoljno osposobljeni za samostalno formiranje odraslih veza u koje spada i formiranje sekundarne porodice", navodi Bubera za B92.net.

Foto: GettyImages, Matt Cardy / Stringer

Psiholog Radmila Vulić Bojović navodi da je na Balkanu "legitiman" način za izlazak iz porodice porekla udaja ili ženidba i da na izvestan način nedostaje faza životnog ciklusa samostalne mlade odrasle osobe, koja je postoji u zapadnim kulturama.

"Pretežno kolektivan način života 'ne daje dozvolu' pojedincu da pravi nezavisne, samostalne odluke i izbore, roditelji ne vaspitavaju decu da budu odgovorni i samodovoljni, odnosi unutar porodice su umrešeni i izuzetno povezani, skoro zavisni - što ima svojih dobrih, ali svakako i manje dobrih strana", navodi Vulićeva Bojovićeva za B92.net.

Da nisu presudni ekonomski razlozi već psihološki, smatra Milivojević, jer, kako navodi, stvar je mentaliteta koji dele obe generacije. Ističe da roditelji treba da mladim ljudima daju neku vrstu psihološke dozvole da se odvoje i osamostale, ali da mnoga deca to ne dobiju.

"To su oni koji ne razlikuju 'odvajanje' od 'napuštanja' tako da se plaše da će emotivno izgubiti 'dete'. Zato žele da ostanu u ulozi roditelja, a da odraslu osobu zadrže u ulozi deteta", smatra Milivojević, dodajući da poneki roditelji vide smisao svog života u roditeljstvu, a odlazak deteta kao "destabilizator braka" jer su supruga i muž bili ujedinjeni u ulogama roditelja a odrasli sinovi i kćeri uživaju u "produženom detinjstvu" jer im je u mnogim stvarima veoma udobno u roditeljskoj kući.

Foto: Depositphotos/monkeybusiness

Prema podacima Evrostata, muškarci takoreći svuda u Evropi duže ostaju kod roditelja nego žene, a najveća razlika je u Rumuniji, gde žene odlaze sa 25,7 godina, a muškarci sa 30,3, kao i u Hrvatskoj (29,9/33,6).

Milivojević smatra da se muškarci tradicionalno smatraju stubom porodice koji treba da omoguće određene uslove kako bi njihova buduća porodica imala kvalitetan život i da njima treba više vremena da steknu dovoljno za ove uslove. S druge strane muškarci, za razliku od žena, nemaju strah da će proći njihov fertilni period, smatra Milivojević, te kako muškarci nemaju ovo biološko ograničenje, jer "za muškarca nikad nije kasno" da bude tata, oni su više okrenuti zabavi, površnim vezama i seksualnim avanturama, bez želje da se ozbiljno vežu. Bubonja, sa druge strane, smatra da odgovor na ovo pitanje leži u udobnosti i pravljenju razlike u vaspitanju muške i ženske dece.

"Muškoj deci je često dopušteno više toga nego ženskoj i vaspitaju se na način da imaju pravo da očekuju da budu 'opsluženi'. Što znači da u regionu muškarac dok se ne oženi koristi udobnost svoje primarne porodice, a kasnije nastavlja tako kada se oženi", kaže ona napominjući da se u ovom slučaju govori o proseku, a ne o svim muškarcima, ženama i porodicama.

Vulić Bojovićeva smatra da su muškarci generalno manje samostalni i nezavisni, i saglasna je da su vaspitavani tako da uvek neko nešto radi umesto njih i za njih, tako da su skloni liniji manjeg otpora.

"Može se pretpostaviti da vole da im stvari budu potaman. Uopšteno rečeno, ako nemaju finansijskih sredstava da sebi priušte kućnu pomoćnicu, a još nisu pronašli ženu sa kojom su voljni da zasnuju zajednicu, ostaće kod mame i tate što je duže moguće", navodi ona.

Foto: Getty Images, Mario Tama / Staff

Sagovornici B92.net smatraju da postoje određeni psihološki mehanizmi koji utiču na to da pojedinci ostaju u roditeljskom domu iako su u radnom odnosu.

Milivojević navodi da, s obzirom na visinu plata, roditeljski argument jeste da je glupo da se njihov sin ili kćerka odvoji do njih, i da značajan deo plate "baca" za iznajmljivanje stana, umesto da štedi da bi kupili vlastiti stan.

"Nekada mladi osećaju odgovornost i krivicu, jer smatraju da su se roditelji brinuli za njih, i da sada oni treba da se brinu o roditeljima i da im tako vrate 'dug'. To je posebno izraženo kod jednoroditeljskih porodica", smatra Milivojević.

Bubera navodi da su na Balkanu pojedinci pasivizirani i da neefikasan sistem dovodi do kasnog osamostaljivanja i da to možemo objasniti pojmom "naučena bespomoćnost". Osim naučene bespomoćnosti, dodaje da su važni faktori prezaštićavanja, prepopustljivosti (razmaženosti) i da su prisutni u slučajevima odrasle dece bez partnera koja žive sa svojim roditeljima i kada uđu u srednje godine i odavno samostalno zarađuju.

Vulić Bojovićeva smatra da bi bilo pogrešno razumeti da su za kasno osamostaljivanje mladih odraslih odgovorni isključivo roditelji.

"Zaposlene mlade osobe koje svoju platu vole da koriste za džeparac ostaju u roditeljskom domu, iako bi sebi mogli da priušte samostalan život. 'Mama-hotel' je besplatan, ali ima svoju drugu cenu - nedostatak privatnosti i ostajanje u zavisnoj poziciji", navodi ona za B92.net i misli da iza ovakvih racionalizacija stoji nedovoljno samopouzdanje i samopoštovanje, niska tolerancija na frustraciju i nelagoda pri izlasku iz zone konfora, što je preduslov za svaki psihološki rast i razvoj ali i strah od samoće.

Podaci od kraja aprila ove godine pokazuju da se Crnogorci osamostaljuju sa 33,1 godinom, mladi u Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj sa 31,8, Srbi sa 31,1 godinom, Bugari sa 30, Slovaci sa 30,9, a Italijani sa 30,1 godinom. Za Bosnu i Hercegovinu nema podataka, ali se pretpostavlja da je ona u nivou proseka zemalja Zapadnog Balkana.