- Vesti -

Zašto pametni ljudi veruju da je koronavirus mit?

Da li znate kako da se zaštitite od dezinformacija? Od studenata do političara, mnogi pametni ljudi nasedaju na opasne laži o koronavirusu.

Izvor: B92
Podeli
Foto: depositphotos, AndreyPopov
Foto: depositphotos, AndreyPopov

Od 1980-ih pa na ovamo, videli smo širenje opasnih laži o AIDS-u, od uverenja da je HIV virus napravljen u vladinoj laboratoriji, do ideje da su HIV testovi nepouzdani. Čak smo imali i spektakularno neutemeljenu teoriju da može da se leči kozjim mlekom.

Te tvrdnje su povećale rizično ponašanje i pogoršale krizu, za BBC piše Dejvid Robinson.

Sada vidimo novu količinu lažnih vesti, ovog puta o pandemiji koronavirusa. Od Fejsbuka do Vocapa, često deljene dezinformacije uključuju sve, od toga šta je izazvalo epidemiju, do toga kako da sprečite da se razbolite.

Tu su priče o suncu, toplom vremenu i pijenju vode koja može da "očisti" koronavirus. Ozbiljni mediji pokušavaju da naprave razliku, a Svetska zdravstvena organizacija redovno ažurira svoju stranicu na kojoj razbija mitove.

Amerikanci mislili da je koronavirus prevara

Jedna anketa koju su sproveli YouGov i Ekonomist u martu 2020. otkrila je da je 13 odsto Amerikanaca poverovalo da je Covid-19 prevara, na primer, dok je ogromnih 49 odsto verovalo da je epidemiju mogao da stvori čovek.

Čak i neki svetski lideri krivi su za širenje netačnih informacija o riziku od epidemije i promovisanju neproverenih lekova koji mogu više da naškode nego da pomognu. Zato su Tviter i Fejsbuk preduzeli jedinstvene korake i uklonili te postove.

Deo problema proističe iz prirode samih poruka.

Po ceo dan, svakoga dana, bombardovani smo infomacijama, i zato se često oslanjamo na svoju intuiciju kada odlučujemo da li je nešto tačno.

Šta je laž, a šta istina? Postavite sebi ova pitanja

Kada je u pitanju naše ponašanje na mrežama, možda treba da se emocionalno distanciramo od sadržaja i malo više razmislimo o prostim činjenicama. Postavite sebi nekoliko pitanja.

Da li se zasniva na glasinama ili čvrstim naučnim dokazima? Možete li da pronađete originalni izvor? Kako izgleda kada se poredi sa postojećim podacima? Da li se autor oslanja na uobičajene logičke zablude da bi bio ubedljiviji?

Ne postoji jedan lek za sve bolesti. Kao i naši pokušaji da suzbijemo virus, potreban nam je višestruki pristup u borbi protiv širenja opasnih i potencijalno po život ugrožavajućih informacija.

I dok se kriza produbljuje, svačija je odgovornost da zaustavi to širenje.

strana 1 od 130 idi na stranu