- Vesti -

Predvideo "restart planete", a nakon nervnog sloma povukao se iz nauke

Gotovo da nema osobe koja ne zna ko je bio Isak Njutn i koliki doprinos je dao svetu. Čuveni naučnik umro je na današnji dan pre 293 godine. Najčuveniji je po zakonu gravitacije, a doprinos je dao i na polju matematike, fizike i astronomije. Nakon što je pretrpeo nervni slom, zauvek se povukao iz naučnog rada.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Getty/Peter Macdiarmid / Staff
Foto: Getty/Peter Macdiarmid / Staff

Iako je više od trideset godina bio univerzitetski profesor, među svojim studentima nije bio baš omiljen. Zbog opširnih predavanja, teških za praćenje, studenti su često izbegavali njegove časove, pa se neretko dešavalo da na čas ne dođe niko. Među kolegama taj matematičar ćudljive prirode, ne naročito druželjubiv i otvoren, imao je samo jednog bliskog prijatelja De Dilija. Jedino je sa njim imao hrabrosti da podeli razmišljanja o svojim istraživanjima i delima koja je napisao.

Rođen je 1643. godine u Vulstorpu, u grofoviji Linkolnšir, i to u bogatoj farmersko-stočarskoj porodici, međutim oca nikada nije upoznao jer je preminuo tri meseca pre nego što se Isak rodio.

Isak je navodno bio toliko mali kada se rodio da je mogao da stane u kriglu za pivo. Međutim, i pored toga što je bio materijalno obezbeđen, Isak nije imao naročito srećno detinjstvo.

Majka mu se preudala kada je Isak imao samo tri godine, a o njemu je nastavila da se brine njegova baka. Kada je napunio 18 godina, upisao je Koledž Triniti, odlučan da se u potpunosti posveti nauci, istraživanjima. Ta odluka imala je veliki uticaj na njegov privatni život ‒ zbog matematike se odrekao mnogih stvari.

Prvi put mu se ideja o sili gravitacije javila 1666. godine. Mada se uz ime Isaka Njutna najviše pominje anegdota o jabuci koja mu je jednog popodneva pala na glavu, ta priča, po svemu sudeći, nije tačna. Njutn jeste došao na ideju o svojoj teoriji šetajući baštom, ali dok je gledao kako sa drveta plodovi stalno padaju pod pravim uglom, u pravcu središta Zemlje, kao da ih privlači neka sila. Njutnu je bila potrebna čitava decenija da svoju teoriju u potpunosti razvije i obelodani, preneo je RTS. Svoje najveće delo "Matematički principi prirodne filozofije" Njutn je napisao za samo godinu i po i to se smatra začetkom novog doba u mehanici i astronomiji. Upravo je u toj knjizi Njutn predstavio svoje zakone mehanike ‒ zakon inercije, nezavisnost dejstava sile akcije i reakcije.

Značajan doprinos Njutn je ostavio i u oblasti optike, otkrivši da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže na spektar svih boja, a pomoću sočiva i druge prizme, spektar se može ponovo složiti u zrak bele svetlosti.

Njutn je pretrpeo težak nervni slom, posle kojeg se zauvek povlači iz naučnog rada. Kraljica Ana je 1705. godine Njutna proglasila vitezom, dodelivši mu plemićku titulu. Pred kraj života nastanio se u blizini Vinčestera sa svojom nećakom i njenim mužem, koji su se starali o njemu. Umro je jedne martovske noći 1717. godine, sasvim tiho, u snu. Nakon smrti, u njegovom telu je nađena velika količina žive, koja bi mogla da objasni njegovo ponašanje u poznim godinama, kao i nervni slom koji je preživeo.

"Bio je uveren da je pravi bog prisutan svuda, ne samo u spiritualnoj formi, već i u supstanci. Zbog toga je verovao da postoji neka vrsta božje čestice, neki temeljni deo materije koji bi omogućio transformaciju iz svega u sve. Istraživanje alhemije za njega je bilo jednako važno i ozbiljno kao i nauka", napisao je u knjizi "Isaac Newton: The Asshole Who Reinvented The Universe" autor Florijan Frajsteter.

Njutn je koristio i pseudonim Jehovah Sanctus Unus, a usudio se i da predvidi kad bi mogao da bude kraj sveta. Svoje istraživanje doduše bazirao je na opsežnim studijama biblijskih tekstova, iz kojih je zaključio da će se svet "resetovati" 2060. godine, kad "kraljevstvo nebesko" prevlada na Zemlji.

strana 1 od 126 idi na stranu