"Nepismena Srbija tada je dobila najnapredniji Ustav": Rusi su mu se najviše protivili
Posle masovne seče knezova okupili su se Srbi u Orašcu 14. februara 1804. godine i zapalili han turskih janjičara. A 14. februara 1835. godine Srbija je dobila prvi Ustav, najmoderniji, najdemokratskiji i najliberalniji pravni akt tog doba.
Izvor: B92
Zapadni hroničari, savremenici burnog preporoda Srbije, nazvali su taj period od tri decenije Srpskom revolucijom. Kako se munjevitom brzinom stvarala srpska država u 19. veku, kakav je bio značaj Prvog ustanka i Sretenjskog ustava i zbog čega mi danas Sretenje obeležavamo 15. februara?
Srbija je tada, navodi Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, dobila najviši pravni akt, koji je bio i "ispred svog vremena".
"Srbija, sa početka 19. veka, nepismena, donela je jedan takav Ustav i stala u red tada najrazvijenih i najnaprednijih država - Francusku, Španiju, Holandiju. Tako da je Srbija na neki način iznenadila svoje pokrovitelje ili carstva koja su je okruživala, a nisu imala svoj Ustav", rekao je prof. Orlović.
Zanimljivo je, dodaje, da je najveći otpor ovom Ustavu bio od ruskog carstva, tačnije ruskog izaslanika u Carigradu, koji nije želeo ni da pročita takav jedan akt, jer je "to bilo uvođenje republikanstva u svet tadašnjih monarhija".
Pogledajte više u video-materijalu:
