- Vesti -

Zauvek će ostati obavijene velom tajne: Strah od vodenica u srpskom narodu

U narodu je vekovima živelo verovanje da se u vodenicama noću okupljaju vampiri i druga natprirodna bića, pa su seljani retko izlazili bez čena belog luga i glogovog štapa. Da li je baš sve legenda?

Izvor: B92, RINA
Podeli
Foto: RINA
Foto: RINA

Po narodnom verovanju vodenicu je sagradio Bog, ali je đavo znao tajnu čeketala i zato je ona jedina zajednička tvorevina dve moćne sile - dobra i zla.

“Vodenice su u narodnoj svesti tajnovita zdanja sazdana između Boga i onoga sveta. Zato postoji mišljenje da se demoni tamo okupljaju i da su noću najaktivniji i najviše mogu nauditi čoveku", kaže etnolog Snežana Ašanin.

"Uvek su se noću zaobilazile baš iz tih razloga, iako je poprilično jasno da vile ne igraju kolo u vodenici, ali to narodno verovanje ostalo je jako ukorenjeno u pojedinim delovima Srbije”, dodaje ona.

Verovanja u misterioznost vodenica ostala je i do danas iako ih je u Srbiji svakim danom sve manje.

“Strah je često proizilazio jer su često bile napravljene na izdvojenim mestima, na potoku u šumi, često su to u prošlosti bile i nepristupačne lokacije do koji se moralo namučiti kako bi se stiglo”, rekla Ašaninova.

Po narodnom verovanju vodenicu je sagradio Bog, ali je đavo znao tajnu čeketala i zato je ona jedina zajednička tvorevina dve moćne sile - dobra i zla.   Foto: Rina
Po narodnom verovanju vodenicu je sagradio Bog, ali je đavo znao tajnu čeketala i zato je ona jedina zajednička tvorevina dve moćne sile - dobra i zla. Foto: Rina

Ako pitate nekog od starih vodeničara da li veruju u ove priče uglavnom ostaju rezervisani, a neki često kažu da su priče o vampirima i vilama pokrenuli upravo vlasnici vodenica kako bi je u noćnim satima spasili od pljačkanja i obijanja.

“Decenijama unazad radim za vodeničkim kamenom i nemam strah, mada retko u noćnim satima i dolazim na potok”, otkriva vodeničarka Sofija Marković iz Bajine Bašte.

Obavijene su bile i zauvek će ostati obavijene velom tajnovitosti.

Prema jedinom ikada napravljenom popisu vodenica iz 1867. godine u Srbiji je bilo 7.510 potočara, a najviše u užičkom kraju, čak više od 100.

Na meljavu je dolazilo na hiljade meštana okolnih sela, ali i po danu i vodenički kamen neprestano se okretao.

Foto: RINA
Foto: RINA

strana 1 od 114 idi na stranu