Nekada se euforično proslavljao: "Danas je Dan republike i stari je popio malo"

Nekadašnji najveći praznik SFR Jugoslavije uglavnom je ostao u lepom sećanju generacijama koje su ga slavile, podsećajući na neradne dane, porodična okupljanja, polaganje zakletve, plave kape i crvene marame.

I stihovi pesme "Dan Republike" grupe "Zabranjeno pušenje" najbolje opisuju kako se nekada slavio ovaj dan.

"Danas je Dan Republike, i stari je popio malo, na televiziji Lepa Brena
i stari se sjeća ratnih vremena...", pevalo je "Zabranjeno pušenje" pesmu posvećenu čuvenom, danas skoro zaboravljenom 29. novembru.

I nije se samo pilo i pevalo. Ulice su bile puste jer se nije radilo, prvaci su postajali pioniri, porodična okupljanja su bila obavezna, a čuveni svinjokolj bio je nezaobilazan.

Dan Republike uglavnom se slavio dva dana, često se spajao sa vikendima, pa su svi uživali u produženom vikendu. To su bili dani kada se odmara, druži s porodicom, negde otputuje, i obavezno jede sveža svinjetina spremljena tog dana.

Prvaci su tada postajali pioniri, polagali su svečanu zakletvu, dobijali pionirske kape i marame, i prvi put u životu se zaklinjali na vernost nekada velikoj i moćnoj državi. Međutim, od raspada bivše SFRJ ovaj nekada najveći državni praznik prestale su da slave sve nekadašnje republike, a poslednja među njima je to učinila Srbija, gde je poslednji put ovaj datum obeležen 2001. godine.

Praznik je danas skoro pa zaboravljen, a onima koji su rođeni posle osamdesetih godina prošlog veka gotovo da ništa ne znači.

Međutim, i dalje ima onih koji vole ovaj praznik, takozvanih jugonostalgičara koji ga obeležavaju, jer je on za njih asocijacija na bolji i lepši život u velikoj zemlji.

Dan Republike slavio se u zemljama bivše Jugoslavije u spomen na dan proglašenja republike. Na današnji dan u Jugoslaviji je ukinuta monarhija i sva prava kralja Petra II Karađorđevića.

Ustavotvorna skupština je usvojila deklaraciju o proglašenju republike prema kojoj je Jugoslavija "savezna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu u Jugoslaviji".

Na drugom zasedanju AVNOJ-a doneta je i odluka da se ne priznaju obaveze i odluke koje je u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopila izbeglička vlada, a Josip Broz Tito tada je proglašen za maršala Jugoslavije i vrhovnog komandanta.