- Vesti -

Danas je Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik: Jaje kao simbol obnavljanja

Pravoslavni hrišćani u Srbiji, ali i u više od 60 država danas proslavljaju najradosniji i najveći hrišćanski praznik Uskrs, dan kada je Isus Hrist vaskrsao.

Izvor: B92
Podeli
Fotot: jag_cz/depositphotos.com
Fotot: jag_cz/depositphotos.com

Po Julijanskom kalendaru Uskrs slave Ruska, Srpska, Gruzinska, Konstantinopoljska, Grčka, Bugarska, Jerusalimska i druge pravoslavne crkve.

Uskrs je najveći i najradosniji hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću.

Prema crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma".

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hrist uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja i tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Tucanje jajima

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.

Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

U nekim našim krajevima, sačuvan je dirljiv običaj, da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka. To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.

Pripreme za Uskrs tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, a nastavljaju se Velikim petkom u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti.

Pošto je to za hrišćane to dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava. Na Veliki petak farbaju se jaja, najviše crvenom bojom koja simbolizuje Isusovu krv.

Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o Vaskrsenju.

Pobusani ponedeljak

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvećen mrtvima.

Vesti

strana 1 od 126 idi na stranu