Umro Titov lekar, tvorac srpske anesteziologije

U Beogradu je u 92. godini života preminuo jedan od najpoznatijih srpskih lekara Predrag Lalević.

Doktor Lalević je rođen u Peći 1927. godine.

U bogatoj lekarskoj karijeri Lalević je imao prilike da 16 godina bude lični lekar Josipa Broza Tita (o čemu je napisao i knjigu), a jedno od najranijih sećanja iz detinjstva odnosilo mu se na kralja Aleksandra - kada je sa suzama u očima javljao rodbini po komšiluku da je kralj ubijen.

Pre svega ostaće upamćen kao svojevrsni otac srpske anesteziologije.

Doktor Lalević je bio osnivač prvog samostalnog Odseka za anesteziologiju pri bolnici „Dr Dragiša Mišović", kao i prve jugoslovenske škole anestezije, kojom su se do tada uglavnom bavili medicinske sestre i tehničari.

Lalević se kao mladi lekar usavršavao u čuvenoj američkoj klinici "Mejo", kao i na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Odsek koji je osnovao Lalević će kasnije da preraste u Odeljenje za anesteziju i reanimaciju; zatim je 1978. osnovan Institut za anesteziologiju i reanimatologiju Kliničke bolnice „Dr Dragiša Mišović", a deset godina kasnije i prva Klinika za anesteziologiju i reanimaciju u Srbiji.

Kroz Lalevićevu školu anesteziologije prošlo je više od 700 anesteziologa iz cele bivše Jugoslavije.

U nastavku pročitajte šta je sve doktor Lalević ispričao o svom životu i boravku uz Tita od sredine šezdesetih do njegove smrti u bolnici u Ljubljani, što je Lalevića učinilo i značajnim svedokom jedne epohe.

Jedno od najranijih sećanja iz detinjstva profesora Predraga Lalevića odnosi se na kralja Aleksandra - kada je sa suzama u očima javljao rodbini po komšiluku da je kralj ubijen. Daleko je više zanimljivih sećanja koje vezuje za Tita. Doktor Lalević je šesnaest godina je kao lični lekar proveo uz predsednika SFRJ na svim putovanjima po inostranstvu.

U velikoj ispovesti za Nedeljnik, doktor Lalević govorio je o svom odrastanju za vreme rata, odlasku na Medicinski fakultet, školovanju na najprestižnijoj američkoj klinici "Mejo", šta se dešavalo u Titovom okruženju u vreme "pada Rankovića", kakvo je bilo zdravstveno stanje "najvećeg sina naroda i narodnosti" i kako je on proveo poslednje dane pred smrt, ali i kako je bio "slučajni svedok" jedinog puta kada je Tito otvoreno govorio o Draži Mihailoviću - neočekivano sa izrazitim simpatijama - i pokušajima Jovanke Broz da sazna šta se zaista dogodilo sa Dražom, potvrđujući da su sa tom istinom bili upoznati samo Tito i Miloš Minić.