- Vesti -

Kako su se razvijale naše lobanje i mozgovi?

Ljudi koji učestvuju u genetičkim testiranjima mogu da saznaju koliko njihove DNK dolazi od neandertalaca. Kod onih čije poreklo nije afričko, uglavnom se radi o jedan ili dva odsto.

Karl CimerIzvor: Nedeljnik, The New York Times International Report
Podeli
Foto: Depositphoto / nrey_ad
Foto: Depositphoto / nrey_ad

Naučnici su daleko od toga da u potpunosti razumeju šta tačno znači naslediti neandertalski gen. Međutim, ovog meseca tim naučnika došao je do otkrića da su dva dela neandertalske DNK verovatno uticala na oblik naših mozgova. To istraživanje predstavlja kratki uvid u genetske promene koje utiču na evoluciju ljudskog mozga.

Neandertalac i moderni čovek su evolucioni srodnici čiji su se preci razdvojili pre oko 530.000 godina. Neandertalci su napustili Afriku mnogo pre modernih ljudi, a njihove kosti pronalažene su širom Evrope, Bliskog istoka, ali i Sibira. Pre nego što su izumrli pre 40.000 godina, za sobom su ostavili tragove sofisticiranosti: koplja za lov velikih životinja i nakit sačinjen od školjki i orlovih kandži.

Naučnici se pitaju koliko su nam bili slični. Merenjem prostora unutar lobanja neandertalaca, istraživači su otkrili da su njihovi mozgovi u proseku bili kao naši. Nisu, međutim, bili identični.

"Mi imamo okruglaste mozgove", objašnjava doktor Filip Ganc sa nemačkog Instituta Maks Plank za evolutivnu antropologiju.

Foto: Depositphoto / sciencepics
Foto: Depositphoto / sciencepics

Lobanja modernog čoveka postala je okruglija zato što su se određeni delovi mozga uvećali. Tim naučnika pokušao je da otkrije kakve genetske promene su mogle dovesti do ove promene. Kada su napustili Afriku, moderni ljudi sparivali su se sa neandertalcima, a njihova deca nasleđivala su set hromozoma od oba roditelja. DNK neandertalaca opstala je u ljudima neafričkog porekla. Da li je uticala na oblik mozga modernog čoveka?

Tim doktora Ganca ispitao je DNK uzorke 4.468 ljudi u Holandiji i Nemačkoj i 50.000 zajedničkih genetičkih markera nasleđenih od drevnih neandertalaca. Izvršena je uporedna analiza oblika mozgova dobrovoljaca u istraživanju kako bi se utvrdilo imaju li ikakvih sličnosti sa neandertalskom varijantom.

Dva genetička markera su se izdvojila. Jedan je povezan za genom pod nazivom PHLPP1. On je neobično aktivan u malom mozgu ljudi sa neandertalskom verzijom. Ovaj gen kontroliše proizvodnju mijelina, masne bele supstance koja oblaže aksone nervnih ćelija koje su zadužene za komunikaciju u mozgu.

Vesti

Beograđanka gađala ljude jajima na pijaci

"Bodljikavo prase" bio je Nedićev šaljivi list, konkurent "Ošišanom ježu". Izlazio je od 6. decembra 1941. do 2. septembra 1944. u Beogradu, jedanput mesečno. Vlasnik, izdavač i urednik bio je Svetomir Stojadinović, a saradnik Miša Dimitrijević. Listajući staru štampu, ovog četvrtka izabrali smo tekst iz drugog broja ovog lista. Prenosimo vam ga u celosti.

Vesti četvrtak 28.02. 17:05 Komentara: 16
strana 1 od 121 idi na stranu