Kako su se razvijale naše lobanje i mozgovi?

Naučnici su daleko od toga da u potpunosti razumeju šta tačno znači naslediti neandertalski gen. Međutim, ovog meseca tim naučnika došao je do otkrića da su dva dela neandertalske DNK verovatno uticala na oblik naših mozgova. To istraživanje predstavlja kratki uvid u genetske promene koje utiču na evoluciju ljudskog mozga.

Neandertalac i moderni čovek su evolucioni srodnici čiji su se preci razdvojili pre oko 530.000 godina. Neandertalci su napustili Afriku mnogo pre modernih ljudi, a njihove kosti pronalažene su širom Evrope, Bliskog istoka, ali i Sibira. Pre nego što su izumrli pre 40.000 godina, za sobom su ostavili tragove sofisticiranosti: koplja za lov velikih životinja i nakit sačinjen od školjki i orlovih kandži.

Naučnici se pitaju koliko su nam bili slični. Merenjem prostora unutar lobanja neandertalaca, istraživači su otkrili da su njihovi mozgovi u proseku bili kao naši. Nisu, međutim, bili identični.

"Mi imamo okruglaste mozgove", objašnjava doktor Filip Ganc sa nemačkog Instituta Maks Plank za evolutivnu antropologiju. "Njihovi su izduženog oblika."

Ganc i njegove kolege proučavaju skenove lobanja u pokušaju da prate evoluciju mozga. U najstarijim lobanjama modernih ljudi, starim 300.000 godina, nalazili su se izduženi mozgovi koji su više nalikovali onima kod neandertalaca nego kod današnjeg čoveka.

Lobanje modernih ljudi od pre 120.000 godina pokazuju da je mozak postao obliji. Sledeće po starosti lobanje koje je doktor Ganc sa svojim timom proučavao jesu one stare 36.000 godina. One poseduju zaokrugljenost karakterističnu za današnjeg čoveka, prenosi Nedeljnik.

Foto: Depositphoto / sciencepics

Lobanja modernog čoveka postala je okruglija zato što su se određeni delovi mozga uvećali. Tim naučnika pokušao je da otkrije kakve genetske promene su mogle dovesti do ove promene. Kada su napustili Afriku, moderni ljudi sparivali su se sa neandertalcima, a njihova deca nasleđivala su set hromozoma od oba roditelja. DNK neandertalaca opstala je u ljudima neafričkog porekla. Da li je uticala na oblik mozga modernog čoveka?

Tim doktora Ganca ispitao je DNK uzorke 4.468 ljudi u Holandiji i Nemačkoj i 50.000 zajedničkih genetičkih markera nasleđenih od drevnih neandertalaca. Izvršena je uporedna analiza oblika mozgova dobrovoljaca u istraživanju kako bi se utvrdilo imaju li ikakvih sličnosti sa neandertalskom varijantom.

Dva genetička markera su se izdvojila. Jedan je povezan za genom pod nazivom PHLPP1. On je neobično aktivan u malom mozgu ljudi sa neandertalskom verzijom. Ovaj gen kontroliše proizvodnju mijelina, masne bele supstance koja oblaže aksone nervnih ćelija koje su zadužene za komunikaciju u mozgu. Drugi marker povezan je sa genom UBR4 koji je kod nosilaca manje aktivan u delu mozga koji se zove putamen. UBR4 pomaže neuronima da se podvajaju u dečjem mozgu.

Moderna verzija PHLPP1 gena verovatno je izazvala proizvodnju dodatnog mijelina u malom mozgu, a naša verzija UBR4 gena učinila da se neuroni brže umnožavaju u putamenu.

Sajmon Fišer, koautor nove studije na Institutu Maks Plank za psiholingvistiku u Holandiji, ima teoriju da su, zahvaljujući aktivnosti ovih gena, kod modernih ljudi evoluirale daleko sofisticiranije jezičke moći. Oni su takođe postali bolji u izradi oruđa.

Oba ova gena šalju brze i precizne komande mišićima. I možda nije slučajnost što su mali mozak i putamen ključni za naše motoričke sposobnosti - upravo oni delovi mozga koji su uticali da se izmeni celokupan oblik mozga modernog čoveka.