Princeza je davno pogubljena, ali žene ipak nađu način da odu

Svet se sa tom pojavom upoznao još ranih sedamdesetih godina kada je jedna saudijska princeza uhvaćena pri pokušaju da sa ljubavnikom napusti zemlju
Zaljubljeni par je tada osuđen za preljubu i pogubljen. Broj mladih žena spremnih da preuzmu takav rizik poslednjih godina je sve veći, kažu za "Njujork tajms" u Hjuman rajts voču.

Razočarane društvenim i pravnim ograničenjima kod kuće, one se sada okreću društvenim mrežama kako bi isplanirale bekstvo. Neke koje se usude da odu to učine tiho, na turističkom putovanju, gde onda podnesu zahtev za azil - čiji ishod nikad nije siguran.

Na primer, dve sestre Hamud - Ašvad (31) i Aridž (29) - koje su zaustavljene u Turskoj 2017. godine, i dalje se bore na sudu da ih ne vrate nazad u Saudijsku Arabiju, jer se tamo plaše za svoje živote.

Kod drugih, kao što je Al-Kunun, izlazak u javnost je imao ključnu ulogu u uspešnom bekstvu, mada ni to nije uvek garancija. Dina al-Laslum (24) je tako 2017. zaustavljena na aerodromu na Filipinima i, iako je u dramatičnom video-snimku pregledanom nebojeno puta na internetu, molila za pomoć, članovi porodice su je vratili nazad u Saudijsku Arabiju, gde je njena sudbina ostala nepoznata.

One žene koje uspeju da pobegnu suočavaju se ne samo sa nastojanjem porodice da ih vrati nazad, već i za istim takvim obimnim i dobro finansiranim naporima saudijskih vlasti. Nazad u domovini suočene su sa optužnicama za krivična dela nepokoravanja porodici i nanošenje štete ugledu zemlje.

"I dalje nas smatraju svojinom države. Nije važno da li žena ima bilo kakav politički stav ili ne. Oni će krenuti za njom i silom je vratiti", izjavila je Mudi Al-Džohani, koja je u SAD došla kao student i tamo tražila azil.

Načini na koje se Saudijke odluče da pobegnu su različiti, ali im je zajedničko da su o svojim planovima preko društvenih mreža razgovarale sa drugim ženama koje su uspele da odu, ili o tome razmišljaju. To je učinila i Rahaf al-Kunun, koja je savet dobila od prijateljice koja je uspela da stigne do Australije.

Mnoge žene beže preko Turske, popularne turističke destinacije za Saudijce, a odatle odu u Gruziju, gde mogu da uđu bez vize. Dosta njih se odlučilo da se uputi ka Australiji, jer zahtev za vizu mogu da podnesu onlajn, što je i jedina opcija za nekog ko ne može slobodno da izađe iz kuće ode do strane ambasade.

Foto: EPA/THAI IMMIGRATION BUREAU HANDOUT

Kao razlog za bekstvo, neke žene su navele zlostavljanje od muških članova porodice, ili da u svojoj državi ne mogu da dobiju zaštitu, niti da isteraju pravdu. Druge su želele da se sklone od striktnih islamskih društvenih propisa, koji ih ograničavaju u načinu oblačenja, izboru posla ili prijatelja. Sve, međutim, kažu da su želele da se otarase sistema muškog starateljstva, u kome im je dozvola muških rođaka neophodna za udaju i putovanje, pa čak i za neke medicinske procedure.

"To je glavni razlog", kaže Šahad al-Muhaimid, koja je pobegla sa 17 godina i sada živi u Švedskoj.

Saudijski muškarci koriste vladine veb-sajtove da bi kontrolisali žene nad kojima imaju starateljstvo, što u praksi znači i da na dobijaju notifikaciju ako bi njihova žena ili kćerka ušla u avion.

Nura (20), koja nije želela da joj se navede prezime, zato je neprimetno uzela telefon svog oca i sa njega poslala odobrenje da može da putuje, a istovremeno onemogućila da stigne notifikacija kako je odletela za Tursku. U Gruziji je kupila kartu za Australiju, preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, iako je strahovala da bi je tamo mogli uhvatiti i vratiti kući.

Foto: EPA/THAI IMMIGRATION BUREAU HANDOUT

"To je bilo poput samoubilačke misije, ali nisam imala drugu mogućnost", dodala je Nura, koja je na kraju dobila azil u Australiji.

Saudijke, kad pobegnu i stignu na odredište, često su izložene pretnjama smrću od članova porodice i onih Saudijaca koji smatraju da su osramotile zemlju. To ih, kažu u "Hjuman rajts voču", izlaže opasnostima.

"Mali broj uspe da pobegne, ali mnoge u tome ne uspeju", napominje Adam Kugl, koji je u toj organizaciji zadužen za Saudijsku Arabiju.

On priznaje da je teško govoriti o brojkama, jer neke žene nikad ne zatraže pomoć, a i one koje to učine kasnije prekinu kontakt. Kugl je dodao da su ga kontaktirale mnoge žene u Saudijskoj Arabiji koje su tražile pomoć da bi pobegle iz zemlje. Njegova organizacija im ne pomaže u bekstvu, kaže Kugl, ali im pomaže ako traže pravnu pomoć kad već napuste Saudijsku Arabiju.