Prvi je u Srbiji presadio testise s mrtvaca, a onda je nastala drama

Tadašnja štampa se naširoko bavila ovim slučajem, predstavljeni su glavni akteri i postavljena su brojna etička i druga pitanja, ali se malo ko uistinu bavio i upotrebnom vrednošću presađenoih organa.

A o tome kakvi su efekti izvedene operacije, mogli su da kažu samo jedan 73-godišnji nosač i njegov osam godina mlađi kolega, pukovnik ruske carske armije, koji su dobrovoljno pristali da budu deo nesvakidašnjeg eksperimenta.

Zapravo, čitava priča je i počela da bi se, kako se tada fino govorilo, "produži mladost u svakom smislu te reči". Prvu pomamu u svetu je, nepostredno nakon Prvog svetskog rata, izazvao ruski emigrant u Parizu Sergej Voronov, koji je prvi objavio da podmlađuje starije muškarce tako što im presađuje testise s majmuna.

Štampa je pisala bajke o efektima "Voronovljeve metode", a pred klinikama su se stvorile čitave kolone trećepozivaca željnih novih "okršaja".

Ideja se, barem u Srbiji, najmanje dopala samim majmunima. Njihova cena je preko noći naglo porasla, pa se rešenje našlo u dobrovoljnim davaocima, mladim i zdravim momcima, spremnim da se uz skromnu nadoknadu odreknu jednog testisa. Otprilike, preračunato u današnjem iznosu, za oko 3.000 evra.

Foto: Thinkstock/ilustracija

Dr Manojlović je otišao i korak dalje. Preko vojnog hodže stupio je u kontakt s vojnikom Hasanom Miftarom Jusufovićem, koji je čekao na izvršenje smrtne kazne zbog ubistva trojice oficira. Začudo, nesrećni Hasan nije se protivio da njegovi testisi i posle smrti budu nekom na usluzi.

Čitava operacija izvedena je na Petrovaradinu 7. septembra 1929. godine, neposredno nakon izvršenja smrtne kazne. Još se dim od ispaljenih hitaca nije razišao, a doktor je već uskočio u ranije iskopanu grobnicu ne bi li službeno ustanovio smrt. I onako uzgred, odstranio i testise koje je odmah potopio u teglu sa slanom vodom. Nakog toga, valjalo je još samo požuriti ka centru Novog Sada, do privatne klinike dr Slobodana Uzelca, gde je već sve bilo spremno.

Možda se za čitav slučaj i ne bi čulo da nije došlo do sukoba između lekara. Dr Manojlović je želeo da se o svemu ćuti dok se zvanični rezultati ne predstave na nekom međunarodnom kongresu, ali se vlasniku klinike dr Uzelcu žurilo da što pre predstavi nove mogućnosti svog medicinskog tima. Priča je stigla i do štampe, ubrzo i do suda, ali se na njemu nisu pojavili glavni akteri - ni presrećni primaoci, a pogotovo ne nesrećni davalac.