- Vesti -

"Besmrtni leš": Zaveštala je svoje telo za svrhu digitalizacije

Žena iz Denvera postala je prvi čovek koji je ikada dobrovoljno donirao svoje telo za potrebe digitalizacije. Su Poter preminula je 2015. godine u 87. godini od teške upale pluća, a svoje telo ostavila je kao "digitalni leš" na medicinskom fakultetu.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Thinkstock/ilustracija
Foto: Thinkstock/ilustracija

Telo joj je izrezano u 27.000 komada i kroz sledeće tri godine postaće digitalna građa koja će pomagati studentima u učenju. Su je 15 godina beležila sve što radi, od čega boluje i šta joj se događa kako bi studenti mogli da povežu njeno telo s iskustvima i životom. Sve što je zapisivala biće objavljeno u januarskom broju "Nešenal džiografika" (National Geographic), prenosi Dejli mejl.

Odrasla je u nacističkoj Nemačkoj. Roditelji su je ostavili kod bake i dede i pobegli u Njujork. U jednom od svojih brojnih zapisa, Su tvrdi da im to nikada nije oprostila. Nakon Drugog svetskog rata i Su se odselila u Njujork, gde je upoznala svog budućeg supruga, za kojeg se udala 1956. godine i imala dve ćerke. Kada je njen suprug otišao u penziju, preselili su se u Kolorado.

Nije poznato od čega i kada je njen suprug preminuo, niti gde su njene ćerke, ali je 2000. godine Su ostala sasvim sama. Imala je 73 godine i bolovala je od dijabetesa, imala je melanom i rak dojke, te je prošla brojne operacije. Te godine je pomislila da ima samo godinu dana života pred sobom.

Vidljivi čovek

U jednom naučnom časopisu pročitala je članak o projektu "Vidljivi čovek". Dvoje ljudi je bilo, nakon smrti, zamrznuto i isečeno u tanke komade, a njihove delove proučavali su studenti medicine. Jedan od njih bio je zatvorenik osuđen na smrt, a drugi žena koja je preminula od srčanog udara. Su je poželela da bude prva koja se dobrovoljno za to prijavila. Na taj način, smatrala je, postaće "besmrtni leš".

Pozvala je voditelja tima, dr Vika Spicera, koji je prvo odbio njenu želju. Prema njegovim rečima, tražili su "neoštećene" leševe, ljude koji nisu bili bolesni koliko je ona bila. Ali, s vremenom ga je pridobila, a on je imao samo jedan uslov za nju: da tokom te jedne godine (koliko je mislila da će živeti) snimi sve što radi, kako se oseća i šta proživljava. Spicer je smatrao da će tako studentima moći da predstavi i ženu izvan medicinskog kartona - pravog čoveka.

Su je bila upućena u ceo proces. Znala je da će je, kada umre, zamrznuti, iseći u četiri dela, a zatim svaki od tih delova seći na još sitnije komade. Potom će svaki taj mali deo biti fotografisan i zatim digitalizovan.

"Toga ne bi trebalo da vas bude strah. To je samo telo", rekla je ona za National Geographic.

Spicer je rekao da je ona pričala o svom telu, kako se oseća, ali i o svojim ograničenim mogućnostima kretanja, što joj je veoma smetalo.

"Učenje o njenom telu više nije učenje o anatomiji i psihologiji. To je učenje o njenoj čovečnosti", rekao je Spicer.

Su je svoje poslednje godine života provela sa studentima medicine i pojavljivala se kao gost na nekim njihovim predavanjima. Govorila im je o tome kako treba da se ponašaju prema pacijentima. Učestvovala je i na njihovim promocijama i bila veoma voljena. Na njenu sahranu su došli brojni studenti.

Pre nego što je umrla, pobrinula se da ceo proces digitalizacije prođe kako je ona to htela. Naime, zahtevala je da doktori puste klasičnu muziku dok seku njeno telo, a da u prostoriji budu ruže. Spicer je istakao da je ceo proces bio mnogo brži nego kada su radili prvog "Vidljivog čoveka".

Njeno telo je bilo isečeno za 60 dana. Ali ceo proces nije još nije gotov. Svi delovi moraju da budu digitalizovani, a stručnjaci procenjuju da će im za to biti potrebno dve do tri godine.

strana 1 od 135 idi na stranu