- Vesti -

Unuka patrijarha Pavla: Moj deda je bio skroman, bez trunke sujete

"Patrijarh srpski Pavle, moj deda Pavle, deda Popa, bio je skroman čovek. Njegova skromnost se ogledala u tome što nije imao trunku sujete, on sebe nije smatrao važnom osobom, a to jeste bio“, rekla je unuka najomiljenijeg srpskog patrijarha koji danas dobija spomenik u Beogradu ispred crkve Svetog Marka.

Izvor: B92
Podeli
Foto: EPA / Srđan Suki
Foto: EPA / Srđan Suki

Spomenik patrijarhu Pavlu u polusedećem položaju postavljen je u Tašmajdanskom parku, na platou ispred crkve Svetog Marka i danas će biti otkriven i predstavljen javnosti. Spomenik je delo vajara Zorana Maleša.

"Govorio je da treba da se živi po jevanđelju i živeo je tako. Ali taj asketizam nije značio nikakvu mističnost. On je bio jedna jednostavna, neposredna osoba i moja velika sreća i blagoslov je bio da odrastem uz njega, da to vidim, da se sa njim može razgovarati o čemu god hoćete, da možete da ga zaustavite na ulici da ga nešto pitate. Nikoga nije odbio“, ispričala je ona.

Patrijarh srpski Pavle umro je na današnji dan 2009. godine. Zbog skromnosti i istinoljubivosti smatrali su ga svecem koji hoda, a ono što je govorio ostaće mnogima urezano u sećanje. Živeo je u skladu sa svojim pozivom, ustajao je rano, nije gledao televizor niti slušao radio. Novine takođe nije čitao, znajući da će sve što treba "doći do njega".

Znao je sam da popravi ono što treba, bilo da su u pitanju cipele, naočari.... Nijedan fizički posao mu nije bio težak, a čak je i sam kuvao. On je patrijarh srpski Pavle, a umro je na današnji dan 2009. godine.

Ostao je upamćen kao najomiljeniji patrijarh, a sahranjen je u manastiru Rakovica. Njegov grob za mnoge je svetinja.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve bio je od decembra 1990. godine. Zanimljivo je to da od 17 arhijereja na izbornoj listi, episkop raško-prizrenski je bio jedini koji istinski nije želeo da bude patrijarh.

"Pokoravam se vašem izboru i nadam se da će Gospod pomoći Crkvi svojoj da u meni ne bude onaj koji će je uniziti", rekao je na hirotoniji u Sabornoj crkvi arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački, njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle.

Izabran u vreme vladavine Slobodana Miloševića otvoreno se suprotstavljao režimu, a narod je upozoravao da sili treba da se privoli samo "zato što sila Boga ne moli".

Veliki broj ljudi i danas se okupio na pomenu srpskom patrijarhu Pavlu.

- Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi.

- Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.

- Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.

- Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate.

- Ne zaboravimo nikada da je zlo uvek kratkog veka i samo naizgled uspešno i blistavo. Zato na zlu, lukavstvu, prevari, ne treba zasnivati ništa, pogotovo ne život.

- Ne branimo se od tuđeg zla zlom u sebi.

- Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi.

- Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.

- Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli.

Foto: EPA/ Saša Stanković
Foto: EPA/ Saša Stanković

- Nema čoveka bez greha, niti bez dobrog dela.

- Mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost.

- Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.

- Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.

- Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.

- Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi - jer, ljubav je veza savršenstva - kada bi se makar držali principa "što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima", onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.

- Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti.

- Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.

Vesti

strana 1 od 139 idi na stranu