- Vesti -

Mnogo pre nego što su oni umarširali, znao je kakva je sudbina Nemačke

Više od jedne decenije pre nego što su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj, Albert Ajnštajn je strahovao za budućnost te zemlje, sudeći po njegovom novootkrivenom rukom ispisanom pismu.

Izvor: B92, Beta
Podeli
GettyImages
GettyImages

Njegovog dugogogodišnjeg prijatelja Jevrejina, nemačkog minstra spoljnih poslova Valtera Ratenaua, ubili su desničarski ekstremisti pa je policija upozorilia čuvenog fizičara da bi i njegov život mogao biti u opasnosti.

Ajnštajn je potom pobegao iz Berlina i sakrio se u severnoj Nemačkoj. Tada je napisao pismo svojoj voljenoj mlađoj sestri Maji, upozorivši je na opasnosti od rastućeg nacionalizma i antisemitizma godinama pre nego što su nacisti osvojili vlast, kada je bio primoran da pobegne zauvek iz rodne Nemačke.

"Ovde niko ne zna gde sam i veruje se da sam nestao. Ovde nastupaju ekonomski i politički teška vremena, tako da sam srećan što sam u mogućnosti da pobegnem od svega", napisao je Ajnštajn.

To pismo, za koje se ranije nije znalo, doneo je anonimni kolekcionar na aukciju koja će se naredne nedelje održati u Jerusalimu. Početna cena pisma je 12.000 dolara.

Ajnštajnov život i spisi pomno su proučavani pošto je on jedan od najuticajnijih naučnika 20. veka. Hebrejski univerzitet u Jerusalimu, čiji je osnivač, sadrži najveću kolekciju Ajnštajnovih spisa i, zajedno sa kalifornijskim Kaltelkom, rukovodi Projektom Ajnštajnovih beleški.

GettyImages
GettyImages

Ajnštajnova lična pisma prodavana su skupo na pojedinačnim aukcijima.

Pomenuto pismo sestri iz 1922. godine pokazuje da je Ajnštajn bio zabrinut za budućnost Nemačke čitavu godinu pre nego što su nacisti pokušali svoj prvi udar da preuzmu vlast u Bavarskoj.

"Ovo pismo nam otkriva misli koje su opsedale Ajnštajna u vrlo preliminarnoj fazi nacističkog terora", rekao je Meron Eren, suvlasnik Aukcijske kuće Kedem u Jerusalimu koji je došao do pisma i ponudio agenciji Asošiejted pres na uvid pre javne prodaje.

On je naveo da je odnos između Alberta i Maje bio poseban i blizak što daje još jednu dimenziju Ajnštajnu i veću verodostojnost njegovim spisima. Veruje se da je pismo napisano dok je Ajnštajn bio u lučkom gradu Kilu pre nego što je krenuo na dugačak put po Aziji, gde je držao govore.

"Prilično se dobro snalazim uprkos svim antisemitima među nemačkim kolegama. Prilično sam izolovan ovde, bez buke i bez neprijatnih osećanja i zarađujem svoj novac nezavisno od države, tako da sam stvarno slobodan čovek" ,napisao je Ajnštajn, najavivši svoje putovanje.

Osvrćući se na zabrinutost sestre napisao je da ne brine za njega jer ni on sam ne brine iako "nije sasvim košer", kako je napisao, ljudi su vrlo uznemireni i dodao da je u Italiji bar isto toliko loše.

Kasnije te godine Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu za fiziku.

Zev Rozenkranc, pomoćnik direktora pomenutog projekta, rekao je da to nije prvo Ajnštajnovo upozorenje o nemačkom antisemitizmu, ali pokazuje u kakvom stanju je bio posle ubistva prijatelja i egzila koje je sebi namentuo.

Rozenkranc je dodao da je početna reakcija Ajnštajna bila panika i želja da zauvek ode iz Nemačke, ali da je u roku od jedne nedelje promenio mišljenje.

Ajnštajn se odrekao nemačkog državljanstva 1933. godine, kada je Hitler postao kancelar i nastanio se u SAD gde je živeo do smrti 1955. godine.

On je odbio poziv da bude prvi predsednik novo osnovane države Izrael 1948. godine, ali je je svoje lične beleške ostavio Hebrejskom univerzitetu.

GettyImages
GettyImages

Vesti

strana 1 od 120 idi na stranu