Priča o mladiću iz Vrmdže potresla celu Srbiju, otvoren račun za pomoć

Direktor Centra za socijalni rad u Sokobanji Vladimir Pavlović rekao je agenciji Beta da su se javili donatori koji žele da Jovanu izgrade novu kuću, da plaćaju struju u staroj kući sve dok nova ne bude izgrađena, da mu nabave magare i obezbede sve što je potrebno od garderobe, hrane i potrepština za kuću.

"Otvorili smo račun za uplatu pomoći. Račun je u Komercijalnoj banci i glasi na dečakovo ime, a broj je 205-90110075237720-05", istakao je Pavlović.

On je kazao da se telefon Centra za socijalni rad "usijao" od poziva ljudi koji žele da pomognu Jovanu nakon što su agencija Beta i RTS objavili reportažu o dečaku. Pavlović je kazao da je svaka pomoć dobrodošla jer dečaku sve nedostaje, ali pre svega hrana, odeća, obuća i stvari za kuću poput posteljine i peškira.

Šesnaestogodišnji Jovan Nikolić živi sam u kući staroj skoro jedan vek pošto mu je u aprilu umro otac, a njegova majka otišla je iz Vrmdže još dok je bio mali, preudala se i formirala novu porodicu.

Pre nekoliko godina udala se i otišla iz sela, kao i njegova sestra. Zaposleni u Centru za socijalni rad u Sokobanji, koji sada brinu o dečaku, pokušavali su u više navrata da ga nagovore da ode da živi u neku od hraniteljskih porodica ili da se preseli u kuću kraj Sokobanje koju je obezbedila jedna fondacija.

Nudili su mu da sam izabere grad u Srbiji u koji će da se preseli, ali nije pristao na to. Ostao je u Vrmdži u mračnom sobičku sa dva kreveta, malim stolom i nagorelim "smederevcem". Društvo mu prave jedino dva psa i mačka, a izdržava se od socijalne pomoći od 8.000 dinara i nadnica za seoske poslove.

"Ne želim da odem iz sela, ovde sam navikao, ovde su ljudi sa kojima volim da živim. Mogu da mi priteknu u pomoć kad god mi nešto zatreba", objasnio je Jovan razloge svog ostanka u Vrmdži.

On je rekao da je nekada živeo bolje jer je imao ovce, koze i magarence Stanču, sa kojim je prevozio turiste od seoske kafane do Vrmdžanskog jezera. Završio je osnovnu školu, ali ne ide u srednju školu jer za to sada nema ni novca ni vremena pošto radi u selu kao nadničar.

Jovan je brinuo dugi niz godina o bolesnom ocu, a struja im je isključena zbog neplaćenih računa, koji sada dostižu 200.000 dinara. Njegova najveća želja je sada da ima struju, magarence i ovce. Meštani Vrmdže imaju samo reči hvale za dečaka i ističu da je izuzetno dobar, vredan i pošten, "spreman da pomogne drugima u svakoj prilici".