Za 30 godina čovečanstvo će da ratuje za pijaću vodu?

Genetsko modifikovanje ljudi

Na prvu loptu, menjanje DNK ljudi kako bi bili otporni na određene bolesti čini se poput svetog grala medicine. Istorija čovečanstva, a posebno 20. i 21. veka uči nas, međutim, da se pri svakoj savršenoj i “spasonosnoj” ideji pre ili kasnije otvaraju i vrata propasti. Ovde je u pitanju etička dilema o tome u kom trenutku će takva genetska manipulacija da preraste u "dizajniranje beba" u fazi embriona, kako bi deca ispala određenog nivoa inteligencije, određenog izgleda... Čovečanstvo će morati prvo da definiše šta čini čoveka, a potom u svaku laboratoriju, univerzitet i korporaciju da postavi etičare koji će držati stvar pod kontrolom.

Starije stanovništvo nego ikada

Sve je više ljudi na svetu, a njihov životni vek je sve duži. Danas je na svetu oko pola miliona stogodišnjaka. Do kraja veka biće ih 26 miliona. EU, Japan i Kina imaće veliki udeo stanovnika starijih od 65 godina. To povlači veće troškove medicinske brige, pa i lične brige, za šta su Japanci već počeli da razvijaju robote.

Izgubljeni gradovi

Klimatske promene i otapanje polova i glečera uzrokuju rast nivoa mora, pa nema načina na koji bi gradovi poput Majamija do polovine 21. veka mogli da izgledaju kao danas. U opasnosti je skoro ceo Bangladeš, kao i cele minijaturne nacije po Pacifiku, Holandija, dolina Neretve, delte velikih reka Nila, Temze, Amazona...

Evolucija socijalnih medija

Već danas jedva izdržavamo haos po društvenim mrežama zbog lažnih vesti, manipulacija, širenja terorističke, političke, rasističke i korporativne propagande. Internet-trol je postao jednako ozbiljna pretnja, poput hakera koji traži način za krađu identiteta, provalu u baze podataka i ucene. Fejsbuk je danas star samo 13 godina, šta nas onda čeka za 30? Novi geopolitički sukobi

Sa ulaskom u 21. vek geopolitički svet se znatno izmenio. Bliski istok je razoren, postoji niz država koje su nefunkcionalne zbog ratova, Severna Koreja je počela da lansira projektile koji predstavljaju provokaciju, a ima i nuklearnu bombu. Takođe, videli smo šta se događa nepripremljenom Zapadu kad mu na vrata zakuca egzodus od dva miliona očajnih izbeglica, piše BBC. Ipak, kažu, ovo je tek početak. Hakeri se mešaju u nacionalne izbore, nacionalisti i ekstremna desnica su u porastu, opasne tehnologije su sve dostupnije, a bitke za resurse sve intenzivnije.

Sigurno putovanje automobilom

Urbanizacija, vozovi koji jure brzinom metka, pa opet, u svetu je automobila sve više. Srednja klasa veoma se razvila u Kini, pojavljuje se u Indiji i ti ljudi za sebe žele ono što ima, ili je imao Zapad. Sve projekcije govore da će automobila biti toliko da će uticati na okolinu, infrastrukturu, energente, a dosta se već govori o tehnologijama automobila bez vozača.

Borbe za resurse

Da, reč je o vodi, o energentima, o hrani... Međutim, to je samo deo priče. Retki metali, od kojih zavise mnoge visoke tehnologije, a 90 posto njih nalazi se u Kini, biće potrošeni za 20 godina, kažu predviđanja naučnika. Kolonizacija drugih svetova

Svemirski turizam već godinama je ozbiljan projekat kojim bi istraživanje jeftinih, jednostavnih i sigurnih putovanja u svemir moglo da se samofinansira i postane isplativo. Stiven Hoking apsolutno nije jedini ni prvi koji je upozoravao da je čovečanstvo vrlo brzo mrtvo ako se ne otisne u svemir.

“Bildovanje” moždanih sposobnosti

Kafa, čaj, ali i razna prirodna ili veštačka sredstva, neretko i droge, sve više se koriste po univerzitetima, kompanijama, u svakidašnjem životu kako bi ljudi povećali intelektualne sposobnosti. Nismo ni svesni koliko se u tom procesu oslanjamo na kompjutere, pametne telefone i slične uređaje. Danas se već otvoreno sanja o sredstvima koja bi od mozga ciljano napravila superuređaj, kao i o implantatima u mozgu.

Veštačka inteligencija i dominacija

Ona se razvija sve brže, a da nije materijalnih ograničenja, poput svojstava subatomskih čestica, bio bi to klasični primer eksponencijalnog rasta. Lako za to dok se sve ono što se isprogramira odvija kako treba. Ali šta kada dođe do kvara? Šta kada dođe do greške u proceni situacije? Šta kad neko gadno zabrlja? Ovih pitanja je mnogo, zaključuje “BBC Future Now”.