Zašto ljudi ne otkrivaju novu muziku posle tridesete?

Poznata je životna činjenica da stariji ljudi vole da pričaju kako je nekada bilo bolje. Možete se uveravati da ćete zauvek ostati mladi ili slobodnog duha, ali pre ili kasnije ćete početi da gunđate zbog novotarija koje vas okružuju. Nekima se to možda dogodi i pre nego što se nadaju.

Istraživanje sugeriše da ljudi prestaju otkrivati novu muziku u proseku sa trideset godina i šest meseci.

Muzička striming usluga sprovela je istraživanje na hiljadu građana Velike Britanije o njihovim muzičkim preferencijama i navikama slušanja muzike. Čak 60 odsto ispitanika odgovorilo je da stalno sluša iste pesme, ne trudeći se da otkrije novu muziku. Nešto više od četvrtine ispitanika uopšte nema želju da odsluša muziku izvan preferiranih žanrova.

Istraživanje je pokazalo i da su ispitanici u svojoj 24. godini bili najaktivniji u potrazi za novom muzikom. Tada je čak tri četvrtine njih slušalo 10 ili više novih pesama nedeljno, dok ih je 64 odsto otkrivalo po pet novih izvođača svakoga meseca. Nakon toga, međutim, izgleda da počinje da opada sposobnost ljudi da tim tempom prate muzičke trendove. I u nekom trenutku jednostavno prestanu.

Zasićenost prevelikom količnim novih singlova na tržištu (19 odsto), obveze na radnom mestu (16 odsto) i briga za malu decu (11 odsto) navedeni su kao glavni razlozi zbog kojih je potraga za novim pesmama, albumima i autorima u padu.

"Sa toliko odlične muzike na tržištu nije čudno što se oseti prezasićenost. To često rezultira time da ostanemo 'muzički paralisirani' posle tridesete", kaže urednik Adam Rid.

U tinejdžerskom dobu najviše se u proseku sluša pop muzika, ali muzički ukus "sazri" negde do tridesete. Do 33. godine raste verovatnoća da ljudi nikada više neće slušati novu muziku.

GettyImages

Neke ranije studije sugerišu da stalno slušamo iste pesme zbog nostalgije. Na primer, velika studija objavljena u časopisu Memory & Cognition pokazala je da muzika ima snažan učinak na evociranje uspomena iz škole ili sa fakulteta.

Početkom ove godine ekonomista Set Stivens - Davidović analizirao je podatke Spotifya u Njujork Tajmsu i otkrio da će ista pesma, objavljena u vreme kada ste bili u ranim tinejdžerskim godinama, biti najpopularnija u vašoj starosnoj grupi i deceniju kasnije.

Istraživanje je pokazalo da nam draga pesma stimuliše osećaj prijatnisti u mozgu i otpušta dopamin, serotonin, oksitocin i ostale "sretne" hemikalije. Što pesmu više volimo, to više tih hemikalija "teče" kroz naš organizam.

To se događa svima, ali tokom adolescentskih godina naš mozak prolazi kroz mnoge promene. Puni smo hormona, osećajni i osetljivi, pa ako nam se pesma tada svidi, velika je verovatnoća da će to biti zauvek.

To ne znači da kasnije u životu nećete čuti neku koja će vam se dopasti, ali verovatno neće imati jednako jak učinak.