- Vesti -

Spejs Iks želi da šalje ljude dalje od Marsa - u drugu galaksiju

Na ovogodišnoj TED konferenciji u Vankuveru, predsednica Spejs Eksa Gvin Šotvel prvi put je javnosti predstavila još ambiciozniju viziju kompanije od slanja ljudi na Mars.

Izvor: tportal.hr
Podeli
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Šotvel je rekla da kompanija ne planira da se zaustavi na lansiranju rakete za Mars, Saturn ili Pluton, već želi da bude prva koji će to učiniti u drugim galaksijama.

Spejs Iks se takođe nada da će uspeti da stupi u kontakt s "kim god da se nalazi tamo", misleći na vanzemaljce.

Ilon Mask, direktor Spejs Iksa i Tesle koji je prošlog meseca lansirao automobil u svemir, izjavio je da Spejs Iks može da putuje van Marsa do dalekih planeta Sunčevog sistema pomoću niza planetarnih 'stanica' koje bi mogle da omoguće putovanje sve do Plutona.

Ali Šotvel je rekla da je kompanija spremna da putuje i u druge delove galaksije i da je njen krajnji cilj pronalaženje oblika života u drugoj galaksiji.

Mask je rekao da će svemirski brodovi Spejs Iksa poleteti na susednu planetu već 2022. i da će prve ljude tamo poslati samo dve godine kasnije, 2024. godine.

Ipak, Šotvel je taj period produžila na deset godina i dodala da cilj istraživanja Marsa nije samo stvoriti uslove za moguće preseljenje ljudske vrste ukoliko to bude bilo potrebno, već otvoriti put ka istraživanju novih galaksija, piše Tportal.

"Ako se nešto dogodi Zemlji, moraćemo da preselimo ljude na neko drugo mesto", rekla je.

"Mislim da bi trebalo pronaći više alternativnih odredišta da bismo preživeli, a ovo je jedno od njih. Mars je u redu, ali je polovno rešenje", objasnila je.

S prosečnom temperaturom na površini od oko minus 62 stepeni Celzijusvoih i oštrim vetrovima, uslovi bi bili izuzetno teški za ljude.

Ali, pre odlaska, najveće pitanje jeste kako će ljudi preživeti putovanje koje će verovatno trajati više od 80 dana, piše Biznis insajder.

Vesti

Genetske promene omogućile plemenu ronjenje na dah

Rezultati istraživanja objavljeni u časopisu Cell pokazali su da ljudski organizam može fizički i genetski da se prilagodi ronjenju na dah zahvaljujući povećanoj slezini, za šta su dokaz pripadnici malajskog plemena Badžau, koje nazivaju i 'morskim nomadima', a žive blizu ostrva Borneo.

Vesti petak 20.04. 21:35 Komentara: 0
strana 1 od 3784 idi na stranu