- Vesti -

Kako je Severna Koreja pre 50 godina ponizila Vašington...

Postoji samo jedan aktivan brod američke mornarice koji je u vlasništvu strane vlade. I to, ni manje-ni više, Severne Koreje.

Izvor: B92
Podeli
foto: screenshot
foto: screenshot

Dvadeset trećeg januara 1968. godine Severna Koreja je napala i oduzela USS Pueblo, polunaoružani špijunski brod koji se kretao u međunarodnim vodama u blizini njihove obale. Barem je tako tvrdila američka vlada. Poslat je kako bi sakupio što više podataka o “misterioznoj“ vojsci još misterioznije nacije, a na njemu se nalazila osetljiva špijunska oprema za enkripciju i obaveštajne dokumente.

Jedan član posade je ubijen, a 82 ostala člana su zarobljena i maltretirana narednih godinu dana.

Pedesetogodišnjica otimanja broda obeležava se 23. januara i sjajan je podsetnik da su veze između Vašingtona i Pjongjanga bile napete i pre nego što su Donald Tramp i Kim Džong-un razmenjivali uvrede na nivou osnovne škole. A dobra je lekcija i za danas.

Iako su ove dve zemlje u čudnim odnosima više od pola veka, neki periodi su bili gori od ostalih. Te 1968. godine, čak i po današnjim kriterijumima, bilo je jako opasno. Kao i danas, obe zemlje su razmenile oštre note upućene jedna drugoj. Odmah nakon otimanja broda, američka mornarica insistirala je na tome da se posada vrati i da se Severna Koreja izvini, a želeli su čak da traže i kompenzaciju u skladu sa međunarodnim pravom.

Pjongjangu se ovo nije dopalo. Narednih par meseci obeležile su tenzije i mali okršaji između SAD i Severne Koreje. Nekoliko dana ranije specijalne snage Severne Koreje su skoro uspele da ubiju predsednika Južne Koreje u Plavoj kući, koja je ekvivalent Beloj kući u SAD.

foto: screenshot
foto: screenshot

S druge strane, vrhovni general Pak Čang-kuk izjavio je da se USS Pueblo kretao vodama Severne Koreje, a ne međunarodnim. Pjongjang je tražio od SAD da to priznaju i da upute izvinjenje i obećaju da se tako nešto više nikada neće ponoviti – dokumentovano. Vašington je prvo ignorisao ideju, ali su na kraju pristali i tako obustavili jednogodišnju diplomatsku sramotu kojoj su bili izloženi.

U tim mesecima, SAD koje su bile u ratu sa Vijetnamom stekle su veliko vojno prisustvo oko Južne Koreje, gde su raspoređivale nekoliko avio-prevoznika. SSSR, ključni severnokorejski saveznik, poslao je brodove u Japansko more. Scenografija je izgledala kao da se priprema jedan ozbiljan konflikt.

U međuvremenu zarobljena američka posada u Pjongjangu preživljavala je teror – glad, saslušanja, premlaćivanja i psihološko mučenje trajali su nešto manje od godinu dana. Komandant Lojd M. Bučer je čak izveden pred lažni streljački vod da bi „priznao“ svoje greške kada su zapretili da će ubiti njegove ljude.

Za Severnokorejce, brod je bio pravo bogatstvo za špijunažu zahvaljujući svoj tehnologiji koju je posedovao i priručnicima za rukovanje. Zanimljivo je da je posada SAD u momentu preuzimanja broda pokušala da uništi mnoge stvari na njemu, ali stručnjaci veruju da je velika vrednost pala u ruke Severne Koreje, tačnije pripadnika KGB-a u SSSR-u.

Inače, tadašnji američki predsednik Lindon Džonson susreo se sa ozbiljnim zahtevima da se osveti Severnoj Koreji. Štaviše, postojali su i ratni planovi, koji su uključivali nuklearne napade. Srećom, Džonson je bio uzdržan i želeo je diplomatskim putem i tajnim pozivima da reši spor. Džek Čevers, koji je napisao knjigu o incidentu sa Pueblom, zapitao se da li bi Trampova administracija pokazala ovakvu uzdržanost ako bi se suočila sa sličnom provokacijom.

Posada je puštena na slobodu pred Božić, a SAD su se izvinile Severnoj Koreji i potpisale dokument da se tako nešto više neće ponoviti. Šteta je ipak učinjena – Severna Koreja je ponizila Ameriku i postigla svoj cilj. Danas, trofej Hladnog rata usidren je u reci Potong kao deo ratnog muzeja u Pjongjangu.

Otimanje američkog broda dobar je podsetnik da je režim Kima Džonga-una, sada već trećeg naslednika diktature, nepredividiv etnitet koji ne poštuje međunarodna pravila. Tokom Drugog svetskog rata SAD i SSSR su imali jasan dogovor o špijunskim brodovima – ne dirajte nas, nećemo ni mi vas. SAD su pogrešno procenile Pjongjang smatrajući da će poštovati ista pravila. Ali, nisu.

Takva potcenjivanja ništa manje nisu opasna ni danas.

strana 1 od 182 idi na stranu