Kako je finski sistem obrazovanja postideo čak i SAD?

1. Ne takmičenje već saradnja

Finska je na vreme shvatila da je takmičenje među školama i đacima loše za decu. Saradnja čini suprotno i umesto animoziteta nastaju prijateljstva. To je jedan od razloga zašto u Finskoj ne postoje privatne škole. Svaka akademska institucija u zemlji finansira se iz javnog fonda, a učitelji se treniraju pojedinačno, a što je najvažnije, roditelj veruje državnoj instituciji.

2. Učiteljstvo je jedan od najcenjenijih poslova

U Finskoj zaposleni u prosveti nisu malo plaćeni kao u SAD. Zapravo, njihovo zanimanje se mnogo više poštuje s obzirom na to da Finci smatraju da je kvalitetno detinjstvo najvažniji temelj za dalji život. Da bi postali učitelji ili nastavnici, kandidati moraju da imaju završene master studije i polože određene državne ispite i, što je najvažnije, personalizovane, testove.

3. Finska sluša istraživanja

U SAD, rezultati studija koji pokazuju šta je ono što najviše ide u korist učenicima, a šta ne – najčešće završe u nečijoj fioci. U Finskoj takva istraživanja prvo sasluša Ministarstvo za obrazovanje i kulturu i odmah reaguje, pa vremenom vidi da li se promena isplatila. Naravno da su do sada uvek bili u pravu.

foto: epa/PETER KLAUNZER

4. Finci se ne plaše da eksperimentišu

Dobra stvar slušanja istraživača jeste da se ne ustručavate da pokažete zube. U Finskoj se učitelji ohrabruju da naprave svoje mini-laboratorije u kojima mogu istraživati zajedno sa svojim učenicima, kojima je takav način učenja daleko zanimljiviji od teorije.

5. Vreme za igru je svetinja

Za razliku od SAD, gde se vreme za igru sve više skraćuje, finski zakon nalaže da dete posle 45 minuta časa mora imati obaveznih 15 minuta za odmor. Kasnije su i studije pokazale da deca koja imaju 15 minuta odmora nakon svakog časa imaju daleko bolje rezultate u školi od dece koja nemaju ovu privilegiju.

foto: epa/PETER KLAUNZER

6. Šta je to domaći zadatak?

Zahvaljujući uzajamnom poverenju između škole, učitelja i roditelja deca dobijaju vrlo malo zadataka koje treba da odrade kući. Roditelji i škola pretpostavljaju da su učitelji ispredavali gradivo i zajednički smatraju da je dodatno angažovanje nepotrebno. Vreme kod kuće namenjeno je za porodicu gde jedine lekcije koje treba da uče su one životne.

7. Predškolsko

Skoro 97 odsto dece do sedam godina ide u predškolsko. Deca se već pripremaju za školu i obavljanje zadataka i svako dete pohađa predškolsko. U Americi se pak, od roditelja očekuje da plate za rano obrazovanje, čime se postavljaju nejednakosti zbog kojih bi dete moglo da ima problema u kasnijim godinama.

8. Fakultet je besplatan

Za razliku od američkih studenta koji izdvajaju hiljade i hiljade dolara za odlazak na koledž, Finci ništa ne plaćaju. Za diplomu osnovnih studija, mastera i doktorskih studija, obrazovanje je finansirano iz poreskog fonda građana i vlade. Ovo otklanja veliki problem u glavama mladih, koji ne moraju da se plaše da li će imati novac za fakultet, a pravo na obrazovanje je pravo svakog čoveka.