Užasno mesto na kojem je Dizni pronašao inspiraciju za "Snežanu"

Iste godine na današnji dan preminuo je u bolnici u Berbanku, nedaleko od filmskih studija u kojima je stvarao nezaboravni svet animiranih likova uz koje su odrastale i odrastaju generacije dece širom sveta.

"Kako umro, kada je njegovo telo zamrznuto?", upitaće mnogi. Nije! To je, ujedno, jedna od, u globalnim razmerama, najrasprostranjenijih neistina. Nastala je tako što je Diznijev prijatelj Bob Nelson 1972. u intervjuu za El-Ej tajms izjavio da poznati animator nije zamrznut u procesu kriogenizacije (postupak očuvanja ljudskog tela na niskoj temperaturi), već je eksplicitno naglasio da je Dizni kremiran, kao i da je lično video njegov pepeo posle kremacije. Ono "zamrznut" je međutim ostalo u ušima mnogih, pa je od usta do usta, ušlo u tračeve i postalo neka vrsta mita ili teorije zavere.

Sasvim drugačija priča o Voltu Dizniju koja, iako nedovoljno poznata nipošto ne spada u teorije zavere, svoje početke vezuje za uspon najmračnijeg perioda savremene svetske istorije. Ona Volta i njegovog brata Roja u julu 1935. godine dovodi u Minhen.

I baš negde u jesen, vreme donošnja nirnberških antisemitskih zakona u Nemačkoj, zakona koji su dali legalitet i legitimit progonu Jevreja i ostalih nepodobnih naroda, braća Dizni su obilazila knjižare bavarske prestonice u potrazi za slikovnicama i dečjim knjigama. Bilo je to terensko istraživanje za animirani film "Snežana i sedam patuljaka", koji će premijerno biti prikazan dve godine kasnije.

Na 149 knjiga, kupljenih u Hugendubelu, i danas jednom od najvećih distributera knjiga u Nemačkoj, i Kristijan Kajzer Verlagu, potrošili su mnogo novca.

Na kompletan vizuelni izgled "Snežane" presudno je uticalo upoznavanje Diznijevih sa tradicijom germanskih priča i bajki, ali i susreti i razgovori sa najvišim zvaničnicima zaduženim za kulturu nacističke Nemačke.

GettyImages

Jedan od najvećih obožavalaca Diznijevih animiranih dela bio je upravo kancelar Trećeg rajha Adolf Hitler, pa neki poznavaoci lika i dela oba aktera ove priče spekulišu da su se tih dana oni u tajnosti i sastali.

U knjizi "Diznijeva velika turneja: Voltov i Rojev evropski odmor, leto 1935", istoričar Didije Gez navodi da su, po dolasku u Nemačku, braća bila primljena u Filmskoj komori Rajha, posle čega su, u Bavarskom filmskom društvu, prisustvovali svečanoj projekciji svojih crtanih fimova o Mikiju Mausu sinhronizovanih na nemački.

Poznavaoci tvrde da je 1937, kada je ugledala svetlost dana, "Snežana" u suštini bila nemački animirani film. Zbog toga je odmah postala jedan od najomiljenijih firerovih filmova. Čovek koji je stvorio i u praksu sproveo najdestruktivniju ideologiju u istoriji, ceo svet uvukao u rat i čije se "delo" ogleda u prolivenoj krvi više desetina miliona ljudi, "Snežanu i sedam patuljaka" je, sa velikim uživanjem, bezbroj puta gledao u svojoj rezidenciji Berghof na jugu Bavarske.

Nije, međutim, samo Hitler voleo Diznija, njihova "ljubav" je bila obostrana.

Diznijev biograf Mark Eliot je u knjizi "Holivudski princ tame" zabeležio da je Dizni crtače koji su radili na "Snežani" isplatio minimalnim honorarom, iako je bilo jasno da se radi o izuzetno uspešnom ostvarenju. Kada su se radnici pobunili i stupili u štrajk, Volt Dizni ih optužio da su "simpatizeri Jevreja".

Ovaj autor navodi i da je Veliki zli vuk iz izvorne verzije filma "Tri praseta", nastale 1933. godine, bio nacrtan "kao stereotipni jevrejski trgovac", što je promenjeno pre premijere.

GettyImages

Preklapanje Hitlerove fascinacija Diznijevim filmovima i Diznijeve fascinacije Hitlerovom ideologijom ogleda se i u drugim poznatim animiranim ostvarenjima. Mestašce u kome u "Pinokiju" živi Đepeto preslikana je srednjovekovna bavarska varošica Rotenburg iznad Taubera, a dvorac iz Trnove Ružice je bavarski zamak Nojšvajnštajn (poznat po tome što je u njemu skrivano umetničko blago pokradeno po Evropi tokom Drugog svetskog rata).

Zbog zahlađenja odnosa Holivuda sa nemačkim filmskim distributerima posle progona Jevreja tokom Kristalne noći, u oktobru 1938. godine, "Snežana" je ostala privilegija Hitlera i ljudi iz Gebelsovog okruženja.

I kasnije su Diznijevi stavovi do te mere bili desničarski da je, u vreme ubistva 35. predsednika SAD Džona Kenedija, odbio da u Diznilendu spusti zastavu na pola koplja.

Konačna potvrda oduševljenja nacističkog vođe crtanim junacima Volta Diznija bilo je otkriće Vilijama Hakvaga, direktora Ratnog muzeja Lofoten u Norveškoj, koji je 2008. na aukciji, za 200 evra, kupio manje značajnu sliku sa potpisom "A. Hitler".

Kada ju je izvadio iz rama, iz nje su ispala tri skrivena crteža patuljaka iz Diznijevog crtića i crtež Pinokija sa potpisom Adolfa Hitlera.

GettyImages