Zašto kovanice imaju nazubljen rub?

Plaćanje robom i simboličnim novcem nije bio spretan način razmene dobara jer ljudi nisu mogli uvek da budu sigurni da su za svoju robu dobili pravu protivvrednost.

Zato su zaključili da za novac imenuju samo robu koja će trajno predstavljati sveopštu protivvrednost za svaku drugu robu.

U tu svrhu poslužio je metal, odnosno kovanice. One imaju mnoge prednosti - mogu da se seku u delove jednake veličine, pretope u predmete za praktičnu upotrebu, manje se kvare od drugih proizvoda i zauzimaju manje mesta.

Kovani novac datira iz 7. veka pre nove ere, a nastao je u Maloj Aziji u Lidiji.

Prve kovanice izrađivane su ručno, a tehnika izrade vrlo se malo menjala do 16. veka, kada nastaju prve mašine za kovanje novca.

Vremenom su plemeniti metal, zlato i srebro, preuzeli ulogu novca, tako da su se vagali jer se roba prodavala za određenu količinu srebra ili zlata.

Ovi materijali su se uvek sekli u komade određene težine, a kao garancija da je težina tačno određena i da je komad novca od zlata i srebra odgovarajuće čistoće, to jest da u njemu nema više primesa drugih (jeftinijih) metala, u svaki komad su se utiskivali posebni znaci, obično lik vladara.

Ipak, novac nije oduvek imao nazubljen rub. Krajem 18. veka kriminalci su počeli da stružu rubove kovanica, čime su prikupljali male komadiće zlata i srebra koje bi prodavali, a novcu bi tako smanjivali vrednost.

To je glavni razlog postavljanja nazubljenog ruba - koristio se kao zaštita od lopova.

Rubovi se, doduše, i danas urezuju, ali imaju isključivo ukrasnu i tradicionalnu funkciju.

Pogledajte video-snimak: