- Vesti -

Pola veka od smrti Čea: Kakvo je nasleđe slavnog revolucionara

Sredovečni urugvajski biznismen Adolfo Mena Gonzales je 3. novembra 1966. sleteo u La Paz (Bolivija). Odabrao je hotelski apartman s pogledom na snežne vrhove planine Ilimani i fotografisao se u ogledalu.

Guardian
Podeli
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

U stvarnosti je, međutim, bio niko drugi do Ernesto Če Gevara, argentinski revolucionar, koji je pomogao da se s vlasti svrgne kubanski diktator kog je podržavala Amerika i gerilski borac, koji je radio na tome da se socijalizam proširi celim svetom.

Jedanaest meseci kasnije, drugačija slika Gevare proširila se svetom. Prikazivala je njegovo beživotno telo pruženo na prostirci.

"Rekli su da je izgledao kao Hrist", kaže Suzana Osinaga (87), penzionisana medicinska sestra, koja je pomogla da se opere prljavština i krv s njegovog tela. "Ljudi se i danas mole svetom Ernestu. Kažu da čini čuda."

Devetog oktobra biće obeleženo pola veka od Gevarine smrti, događaja koji će trenutni bolivijski predsednik Evo Morales označiti "novim pokretanjem antiimperijalističke borbe".

Međutim, taj datum takođe odražava ne tako trijumfalno Gevarino nasleđe, u vremenu kada je levica Latinske Amerike u povlačenju.

Nakon što je propala njegova ekspedicija u Kongo 1965, Gevara se okrenuo Boliviji, kao novoj bazi za širenje prvo regionalne, a onda globalne revolucije.

"Posmatrajući ga s ove tačke gledišta, možete da primetite određenu naivnost, nestrpljivi idealizam", kaže Džon Li Anderson, autor konačne biografije "Che Guevara: A Revolutionary Life" iz 1997.

Međutim, u vreloj atmosferi šezdesetih, sve je izgledalo moguće. "Ako je ikad postojalo vreme u modernoj eri, da se izvede nešto takvo, to su bile šezdesete", dodao je Anderson.

Če (drugi s leva) sa Gerilcima u bolivijskoj prašumi (Foto: Gettyimages)
Če (drugi s leva) sa Gerilcima u bolivijskoj prašumi (Foto: Gettyimages)

Pa ipak, nešto je pošlo naopako čim su Če i njegova grupa od 47 ljudi stigli u regiju Nankahuazu. Izgubili su radio-kontakt s Kubom, a zaliha im je ponestalo. Mučile su ih bolesti i krvožedni insekti.

Bolivijski regruti oklevali su da preuzmu naređenja od Kubanaca, očvrslih u bitkama, a vlada je sejala strah među narodom od stranih osvajača koji se kriju među seljacima.

Do SAD uskoro je stigao glas o Gevarinom prisustvu i poslala je agente CIA i vojne savetnike, da pomognu režimu Renea Barijentosa.

U vojnoj zasedi 31. avgusta zbrisano je pola Čeovih snaga. Oni preostali teturali su se ka planinama u očajničkom pokušaju da umaknu iz zamke.

Če, kog je astma razarala, jahao je na mazgi ka dalekom selu La Higeri. Lokalni seljaci su ih prijavili i usred užasne pucnjave, metak je uništio cev Gevarinog karabina.

Pošto još bio i ranjen, nije mu bilo druge, nego da se preda bataljonu koji su obučavale američke Zelene beretke, pod komandom 28-godišnjeg kapetana Gerija Prada.

"Ne pucaj - ja sam Če. Vredniji sam ti živ", navodno je rekao revolucionar.

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

U intervjuu za "Gardijan", Prado se setio tog trenutka. "Osetio sam sažaljenje, jer je izgledao tako siromašno, tako umorno, tako prljavo", rekao je Prado. "Ne biste mogli da kažete da je bio heroj. Nema šanse."

Gevara je sa svojim zarobljenim drugom Simeonom Vilijem Kubom Sarabijom prebačen u seosku školu u La Higueru. Držali su ih u odvojenim prostorijama.

Prado je imao nekoliko razgovora s Čeom. Kaže da mu je doneo hranu, kafu i cigarete. "Uvek smo se prema njemu odnosili s poštovanjem. Nismo imali ništa protiv njega iako su neki naši vojnici ubijeni", tvrdio je on.

Kad je Gevara upitao šta će biti s njim, Prado mu je rekao da će ići pred vojni sud u Santa Kruzu.

"To mu je bilo zanimljivo. Ideja da će možda dobiti šansu na sudu", kaže Prado.

Suđenja, naravno, nije bilo. Prema Pradu, sledećeg dana dobili su naređenje da ga se otarase.

Mario Teran, 27-godišnji mlađi vodnik, prijavio se za taj posao. Okončao je Gevarin život sa dva rafala iz automatske puške. Nakon što je helikopterom prebačen u susedni Valegrande i izložen svetskoj štampi, Čeovo telo, bez šaka, kao i tela njegovih drugova, sahranjeno je u neobeleženim grobovima. Nisu pronađeni u narednih 30 godina.

Iako je Prado tvrdio da nije imao ništa s Gevarinim ubistvom, otvoreno je rekao da je takva procedura bila uobičajena u to vreme i da je i sam Gevara nadgledao egzekucije nakon Kubanske revolucije.

"Ubijen je i to je za svaku osudu, ali ako zamislite taj trenutak... u tom trenutku, to je bilo opravdano", tvrdi Prado.

Danas, tragovi metaka vide se na stenama ispred kojih je ubijena većina pripadnika Gevarine Nacionalne oslobodilačke armije. Seljačko oruđe rđa u ogromnom rastinju. Koliba starice koju je Če pominjao u svom dnevniku (koji se danas čuva u trezoru Centralne banke Bolivije), je u ruševinama. Selo u kom je nekad bilo 75 porodica, sada ima jedva 15.

Klero Zarate, koji je 1967. imao 14 godina, seća se kako je blokirao vrata dušecima, dok su se napolju čuli pucnji. Municija gerilaca bila je otrovna, tvrdi on.

"Rečeno nam je da će silovati žene, ukrasti decu i ubiti stare", priseća se Kresencija Zarate, tada 15-godišnjakinja. Alsides Osinaga (73) video je hapšenje Gevare, njegov prolazak u ritama, njegovu pognutu glavu, krv iz rana.

Uprkos neprijateljskom prijemu, Čeovo prisustvo je La Higueri dalo život. U selu je otvoreno pet hostela.

"Da Če nije došao ovde, niko od nas ne bi imao posao", objašnjava čuvar obnovljene škole u kojoj je Če ubijen. Unutra, svaki kvadratni centimetar prekriven je natpisima koji mu odaju počast i koje ostavljaju hodočasnici iz celog sveta.

"Čeova industrija" cveta i u Valegrandeu. Turisti obilaze bolničku vešernicu u kojoj je bilo izloženo njegovo telo, kao i nekadašnje grobove njega i njegovih drugova.

Gonzalo Guzman, lokalni vodič, bio je deo tima koji je otkrio Čeove ostatke, u potrazi koju je inspirisala Andersonova biografija.

"U to vreme nisam znao ko je Če. Kubanski istražitelji su nam rekli da smo deo istorije", kaže Guzman, dok stoji pred novim mauzolejem, sagrađenim nad Čeovim nekadašnjim grobnim mestom.

Očekuje se da će ovde 9. oktobra doći oko 10.000 ljudi, među kojima i društveni aktivisti, lideri regiona, kubanski funkcioneri i - Čeova deca.

Već se grade bine i obavljaju finalni radovi na Kulturnom centru "Če Gevara" u La Higueri.

Iako se neki tu protive slavljenju Čeovog lika i dela, on nije izgubio ništa od svojih čari.

"Ne možete ućutkati Čea", kaže Guzman. "Za nas, on je heroj."

Vesti

Ana i Enrike dobili bliznace

Ana Kurnjikova i Enrike Iglesijas uvek su uspevali da sačuvaju svoju vezu od javnosti i nasrtljivih medija, uprkost tome što su zajedno celih 16 godina, tačnije od 2001.

Vesti ponedeljak 18.12. 21:51 Komentara: 4

Dnevna doza smeha za preživljavanje ostatka nedelje

Kažete niste gledali Zorana Kesića u subotu na O2 TV? Vreme je da tu grešku ispravite i obezbedite sebi dovoljno pozitivne energije da preživite ostatak nedelje. Vi, koji ste gledali, nije na odmet da "obnovite gradivo". Uživajte u 125. epizodi "24 minuta sa Zoranom Kesićem".

Vesti ponedeljak 18.12. 13:00 Komentara: 0
strana 1 od 3610 idi na stranu