Brak 1905. u Srbiji: Žena se itekako poštovala

“...dužan sam da ženu čuvam i pazim kao svog druga i sa njom u bračnom životu živim kao što dolikuje časnim, valjanim i poštenim ljudima. Dužan sam da joj sve vreme bračnog života činim sve što nalaže dužnost jednog dobrog i uglednog domaćina.”

Ovih reči držao se udovac Dragutin Todorović koji se oženio udovicom Smiljkom Tomić. Ugovorom su uredili njihov ali i odnos dece iz prethodnog braka.

Miodrag Aleksić, kustos etnolog, Zavičajni muzej Jagodina

“Nijedan član porodice nije bio zapostavljen, diskriminisan. Znala se uloga muškarca koji mora da obezbedi zaštitu domaćinstva, materijalno da obezbedi I žena koja je održavala kuću I vaspitavala decu”, kaže Miodrag Aleksić, kustos etnolog Zavičajnog muzeja u Jagodini.

Patrijarhalni hrišćanski život je nekada bio jako harmoničan.

“Uz to je i hrišćanska vera i tradicija i održavanje svih hrišćanskih običaja celu tu zajednicu činila i duhovnom čvršćom”, dodaje Aleksić.

Gde ima ljubavi, nema podele materijalnih dobara - stav je crkve.

“Ako je ljubav temelj našeg odnosa, onda ne postoji potreba da se obezbeđujemo, ne postoji potreba da imamo neku sigurnost drugu do sigurnosti odnosa sa Bogom, pa normalno i sa bračnim drugom”, rekao je Zoran Vrbaški, sveštenik Saborne crkve u Kragujevcu.

Današnji parovi uglavnom drugačije uređuju zajednicu.

“Mnogo parova žive u vanbračnim vezama, vanbračnim zajednicama i nemaju potrebu ni da zaključe brak. To je stvar izbora”, kaže Gordana Petronijević iz Savetovatlišta za brak i porodicu iz Kragujevca.

U Pomoravlju i Šumadiji gotovo da nema sklapanja bračnih ugovora, kažu pravnici. Ukoliko ipak do njega dođe, budući supružnici akcenat stavljaju na nekretnine i finasnije. S druge strane, ljudi komentarišu da danas i nema razloga za bračnim ugovorom. U njega se već ulazi zbog interesa.