- Vesti -

Najstrože čuvana američka baza otkrivena ispod leda

Najstrože čuvana američka tajna baza iz perioda Hladnog rata mogla bi uskoro da ispliva na površinu ispod nekoliko desetina metara grenlandskog leda.

Izvor: express.hr
Podeli
Foto: US Army / Wikimedia Commons / public domain
Foto: US Army / Wikimedia Commons / public domain

Globalno zagrevanje prouzrokovalo je topljenje ledenih santi na Grenlandu, što bi moglo da dovede do razotkrivanja tajne baze za koju su Amerikanci mislili da je 'zauvek' sigurna.

Davne 1959. godine, američki vojni inženjeri ispod leda su počeli da buše prostor za bazu, na mestu oko 200 kilometara udaljenom od obale Grenlanda.

Jednom dovršena, baza Century dobila je nadimak "grad ispod leda". U tri kilometra tunela smeštene su laboratorije, prodavnica, bolnica, bioskop i smeštaj za 200 vojnika. Napajanje je dobijano pomoću prvog prenosnog nuklearnog generatora struje.

Osoblje je, zvanično, sprovodilo istraživanje građevinskih tehnologija pogodnih za Arktik, a naučnici iz baze i jesu prve uzorke leda slali u laboratorije za proučavanje klimatskih promena Zemlje.

Ipak, baza je zapravo služila za skrivanje tajne o kojoj čak ni danske vlasti nisu znale ništa.

"Mislili su da nikad niko neće otkriti šta se krije ispod leda. U šezdesetim globalno zagrevanje nije ni postojalo kao pojam, ali klima se menja", rekao je Vilijam Kolgan za britanski Gardijan.

Projekat 'Ledeni crv', kako je predstavljen američkim zapovednicima 1960, proučavao je izvodljivost izgradnje ogromnih lansirnih rampi u blizini Sovjetskog saveza. S tih rampi bi Amerikanci lansirali nuklearne bombe pravo na sovjetsku teritoriju.

Izvorno je bila predviđena izgradnja sistema od 4.000 kilometara tunela ispod leda, a površina bi bila triput veća od Danske. Potpuno opremljen sistem imao bi 600 projektila spremnih za napad na Moskvu i ostale sovjetske saveznike.

Vremenom su inženjeri shvatili da projekat nije izvodljiv. Led se stalno kreće i tuneli su konstantno morali da budu popravljani, a neki od njih su se i urušavali.

Čitav projekat konačno je napušten 1967. godine i poslednji vojnici odneli su i reaktor nuklearne elektrane. Iza njih je ostala infrastruktura baze, ostao je biološki, hemijski i radioaktivni otpad i svi su bili uvereni da će ostati zauvek zakopan ispod leda.

Foto: US Army / Wikimedia Commons / public domain
Foto: US Army / Wikimedia Commons / public domain

Istraživanja i simulacije pretpostavljaju da će do 2090. godine otpad početi da se izliva po okolnom ledu i moru. Biće neopodno čišćenje oko 200.000 litara dizelskog goriva, sličnih količina zagađene vode i doslovno nepoznate količine radioaktivnog materijala i ostalih kancerogenih materijala koji su ostali iza baze.

Problem zbrinjavanja toksičnog otpada mogao bi da ima barem tri strane u dogovorima. Grenland je zvanično nezavisna teritorija pod danskom krunom, a SAD su tu sagradile bazu i ostavile sav otpad. Uzevši u obzir koliko loše idu pregovori Hrvatske i Slovenije o zbrinjavanju nuklearnog otpada iz Krškog, postoji realna mogućnost da će tripartitni pregovori SAD-a, Grenlanda i Danske teško napredovati. Dodatni problem je što postoje ozbiljne sumnje da su Amerikanci skrivali šta će sve raditi na bazi čak i od Danaca.

Američke vlasti ovih dana tvrde da će sarađivati s danskim i grenlandskim predstavnicima kako bi rešili pitanje međusobne sigurnosti, ali još ne postoji konkretan dogovor o bilo čemu.

strana 1 od 165 idi na stranu