Misteriozna kometa otkriva tajnu rođenja Zemlje?

Štaviše, objekat koji je nazvan Manks po vrsti bezrepe domaće mačke, mogao bi naučnicima da pruži bolji uvid u to kako je formiran Sunčev sistem.

“Uvek govorim svojim studentima da nauku čini 99 odsto vrlo napornog i temeljnog rada i 1 odsto oduševljenja kada slučajno naiđete na nešto novo i neočekivano, što je vrlo bitno”, kaže Karen Mič, astronom sa Univerziteta na Havajima i vodeći autor istraživanja.

Većina poznatih kometa nastala je iz Ortovog oblaka, sfernog oblaka na spoljnjoj granici Sunčevog sistema koji se sastoji od nekoliko triliona ledenih nebeskih tela.

Astronomi su usmerili pažnju na kometu C/2014 S3 (skraćeno S3), koju su proučavali puterm teleskopa Pan-STARRS na Havajima.

Komete postaju aktivnije kada se približe Suncu, a led na njima zagreje, zbog čega se pretvara u gas i zaostaje za kometom u vidu repa. Naučnici su zato pretpostavljali da S3 nije aktivna, i da potiče iz Ortovog oblaka.

Međutim, dalja istraživanja putem teleskopa Kanada-Francuska-Havaji i Veoma velikog teleskopa (VLT) u Čileu ukazala su na to da kometa više podseća na kamene asteroide iz pojasa asteroida između orbita planeta Mars i Jupiter.

“Pronašli smo prvu kamenu kometu”, izjavio je u saopštenju Olivije Hajnaut, astronom iz Evropske južne opservatorije u Nemačkoj.

Zbog njihove približenosti Suncu, Zemlja i ostala nebeska tela unutrašnjeg Sunčevog sistema sadrže malo leda u poređenju sa telima u spoljašnjem delu Sunčevog sistema. Uprkos tome što potiče iz Ortovog oblaka, nedostatak leda na S3 ukazuje na to da se kometa verovatno ranije nalazila znatno bliže Suncu.

"To je vrlo uzbudljivo otkriće. S3 je najverovatnije odbačena do ruba Sunčevog sistema u trenutku formiranja Zemlje, a moguće je i da ju je sama Zemlja odbacila tokom svoje najranije istorije. Ona bi zato mogla da predstavlja planetezimal poput onih od kojih je nastala Zemlja, koji je očuvan zahvaljujući niskim temperaturama na rubu Solarnog sistema. A moguće je i da je S3 nekad ulazila u sastav Zemlje”, izjavio je Hajnaut za space.com.

“Naučnoj javnosti već je poznat veliki broj ateroida, ali svi oni ‘pekli’ su se milionima godina u blizini Sunca. Ovo je prvi ‘nekuvani’ asteroid koji smo imali prilike da posmatramo – oluvan je u naboljem mogućem ‘zamrzivaču’ koji bi mogao da postoji”, dodala je Mič.

Istraživanje je objavljeno 29. aprila u magazinu “Science Advances”.