- Vesti -

Trag moćne Hanibalove vojske vidljiv i posle gotovo 2.000 godina

Naučnici su u Alpima pronašli sloj koji bi mogao da bude dokaz da je Hanibal tokom pohoda na stari Rim prošao baš tim putem.

tportal.hr
Podeli
Hanibalov prelazak Alpa (Foto: Wikimedia Commons)
Hanibalov prelazak Alpa (Foto: Wikimedia Commons)

Prema radu objavljenom u časopisu “Archaeometry” naučnici su na mestu gde je danas granica između Francuske i Italije na visokom prevoju našli sedimente iz vremena invazije bogate bakterijama karakterističnim za konjski izmet.

Prema istorijskim zapisima, vojskovođa Hanibal prešao je Alpe tokom Drugog punskog rata (218 – 201. godine pre nove ere) sa 30.000 vojnika, 15.000 konja i 37 slonova.

Hanibal je s Pirinejskog poluostrva u Španiji, koje je u to doba bilo podeljeno između Kartagine i Rima, krenuo s vojskom od oko 64.000 vojnika, ali je polovina njih stradala u teškim uslovima alpskih zima.

Napad, u kojem su Hanibalu pomagali i Kelti, bio je umalo poguban za Rimsko carstvo.

U nizu bitaka Kartaginjani su Rimljanima naneli teške gubitke i gotovo ih slomili. Ovaj pohod smatra se jednim od najvećih vojnih poduhvata starog sveta. Ipak, Hanibal je ipak konačno poražen 202. u bici kod Zame, nedaleko od Kartagine u današnjem Tunisu. Nakon poraza, prvo se sklonio kod Antioha III od Sirije, koji je trebalo da ga izruči Rimljanima kod kralja Pruzije. Kada je i on pristao na izručenje, Hanibal je počinio samoubistvo.

Kartagina je u to vreme bila moćna sila koja se na Mediteranu borila protiv prevlasti Rima, a protezala se gotovo celom severnom Afrikom. Poznata je latinska izreka “Ceterum censeo Karthaginam esse delendam” (Uostalom, mislim da Kartaginu treba razoriti), koju je rimski senator Marko Porcije Katon stariji u doba pred početak Trećeg punskog rata navodno ponavljao na kraju svakog zasedanja Senata. U Trećem punskom ratu Rimljani su konačno 146. pre nove ere Kartaginu sravnili sa zemljom.

Istoričari već dugo vode rasprave o mogućim putevima kojima se preko Alpa prebacivala Hanibalova vojska. U novom istraživanju tim je otkrio zanimljiv sediment debljine jednog metra na prevoju Kol de Traversete na visini od 3.000 metara.

Dr Kris Alen sa Kraljičinog univerziteta u Belfastu kaže da je sloj stvoren “konstantnim kretanjem hiljada životinja i ljudi”.

“Preko 70 odsto mikroba u konjskom izmetu je iz grupe poznate kao Clostridium, koja je vrlo stabilna u tlu, tako da može preživeti hiljadama godina”, rekao je Alen za BBC.

“Našli smo naučno značajne dokaze iste vrste bakterija u genetskom otisku mikroba koji precizno odgovara vremenu punske invazije”, objasnio je on.

Neki naučnici su i ranije predstavili teoriju prema kojoj je mesto prelaska Hanibala bio prevoj Kol de Traversete, ali se mnogo njih opire toj tezi.

Naučnici se nadaju da bi u otkrivenom sedimentu mogli pronaći neke još jasnije dokaze, možda ostatke oružja ili slonova koje je Hanibal najverovatnije koristio kao psihološko oružje. U to vreme većina Rimljana nikada ih nije videla i mnogo su ih se plašili.

Vesti

strana 1 od 170 idi na stranu