Vice: Doktor na selu u Srbiji je sve ono što ste zamišljali

Kad se stvori prilika, krene se sa volontiranjem i to tako traje nekoliko godina. Ponekad menjaš nekog na kraće periode, a možda i bude neki kratkotrajni ugovor, sa manjim procentom. Obično je to sve tako dok ne dobiješ specijalizaciju. U nekim trenucima razmišljam o inostranstvu, ali ipak pokušavam da ostanem ovde.

Jedan od tih perioda na koje gledam kao lepu uspomenu je doba kada sam radio kao doktor na selu. I sada kad pomislim na te lepe seoske predele i dobrotu tih ljudi, toplo mi je oko srca.

To je trajalo nešto manje od godinu dana. Radio sam i u nekim selima koja su bliže gradu, i koja drugačije funkcionišu od onih zabačenih, ali veći deo tog mog seoskog doktorovanja bila su brdska sela do kojih se teško stizalo. Putovao bih, na primer, sat vremena do nekog "centralnog" sela u tom delu, autobusom koji polazi u pet sati ujutru, onda bih išao na neki seoski autobus do jednog sela, a onda bi me neko od meštana vozio džipom ili nekim krš autom do ambulante u kojoj sam pregledao pacijente, u nekim krajnje nepristupačnim selima. To je avantura - izađeš iz autobusa, neko te čeka da te vozi, a ti ne znaš ni ko je, ni šta je taj čovek koji te vozi ni u koliko raspala kola ulaziš, samo znaš da ti je to jedina varijanta prevoza do ambulante.

Nastavak teksta pročitajte na vice.com/rs.