Doba u kom je Amerika zbog eugenike sterilisala 60.000 ljudi

Početkom 20. veka širom SAD lekari, zakonodavci i društveni reformatori bili su bliski programu sve većeg broja eugeničkih pokreta koji su udruženim snagama pokušavali da ozakone sterilizaciju pojedinih ljudi.

Takvi propisi bili su motivisani surovim teorijama o nasleđivanju određenih stanja i osobina, pa čak i kriminaliteta i seksualnih devijacija. Mnogi zagovornici sterilizacije smatrali su da je potpuno neophodno uvesti reproduktivnu politiku kojom bi “nepodobni” bili lišeni prava na roditeljstvo i kako bi društvo bilo zaštićeno od njihovih štetnih gena.

S današnje tačke gledišta, to je u najmanju ruku neetična medicinska i zakonodavna praksa, ali su između 1907. i 1937. čak 32 američke države donele zakone koji su omogućavali zabranu produžetka loze onima koji su “nepodobni”. Najveći broj sterilizacija obavljen je od kraja tridesetih do početka četrdesetih, a tek početkom sedamdesetih ponovo je preispitana opravdanost takvih zakona.

Prema nedavnom istraživanju koje su sproveli stručnjaci Univerziteta u Mičigenu i koje je obuhvatilo analizu zdravstvenih kartona 19.995 osoba koje su sterilizovane, otkriveno je da su među njima najčešće bile mlade žene proglašene promiskuitetnim, sinovi i kćeri meksičkih, italijanskih i japanskih imigranata roditelja koji nisu bili u stanju da brinu o njemu, ali i muškraci i žene koji se nisu uklapali u seksualne norme.

Preliminarna statistička analiza demonstrira da je tokom vrhunca ovog pokreta, bilo 3,5 puta više pacijenata sa španskim prezimenom, nego ostalih.

Iako je zakon o sterilizaciji napušten 1979, u Americi je do nedavno bila dopuštena sterilizacija zatvorenika, doduše, prema strogom setu kriterijuma.

Međutim, između 2006. i 2010. 146 zatvorenice u dva kalifornijska zatvora sterilisane su bez ispunjavanja tih kriterijuma, a barem još trideset je imalo problematičan proces davanja pristanka na zahvat.

U većini slučajeva bile su to Afroamerikanke i Latinoamerikanke. Lekar koji je bio odgovoran za većinu tih operacija je u duhu kolega iz tridesetih godina rekao da se tim zahvatom državi uštedelo mnogo novca “u poređenju s tim koliko bi koštala nega neželjene dece, ukoliko bi se i dalje razmnožavale”.

Priču o ovim slučajevima razotkrio je novinar Centra za istraživačko novinarstvo 2013. što je konačno dovelo do zabrane sterilizacije u kalifornijskim zatvorima.

Ova otkrića demonstriraju da čak i u doba bioetike i svesti o neetičnim medicinskim eksperimentima, ljudi nisu imuni na zaostavštinu prošlosti.