- Vesti -

Sve što je tokom života stekla poklonila je deci i ugroženima

Naša najstarija dramska umetnica čitav životni vek posvetila je humanitarnom radu. U 97. godini rešila da se oprosti od svega što je stekla i pokloni deci i ugroženima. Za vrlinu je potreban trud, pišu Večernje novosti.

V. S. - B. Ca.
Podeli

Njena je duša od svile.

Ovim rečima Ljubivoje Ršumović opisao je Branku Veselinović, čiji je dug i plemenit život obeležen nizom humanitarnih akcija. Decenijama je stizala svuda gde je pomoć bila potrebna. U bolnice, staračke domove, među napuštenu decu. Da kaže utešnu reč, da im pokloni knjigu ili sliku, da lutkama razveseli mališane, ublaži im patnje. Pa i danas, na štakama, ne posustaje. Nedavno je sa porukom da “žuri da još jednom pomogne” prodavala sopstvene drage predmete, poklone, uspomene, ali i svoje crteže i knjige, a sav novac donirala mališanima!

Čuvena dramska umetnica, godine je provela na daskama Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U njenoj biografiji, uz glumački rad, ostalo je zabeleženo da je bila i ambasador Unicefa, vatrogasni oficir, član Diplomatskog kora žena... Sa suprugom Mlađom Veselinovićem, glumcem, prevodiocem i humanistom, sa kojim je provela 64 godine, osnovala je i Fond za pomoć invalidnoj deci. A od pre tri godine od novca koji su njih dvoje priložili, dodeljuje se i godišnja nagrada za najboljeg glumca na ovoj sceni.

Sa 97 godina, koliko je napunila u septembru, rešila je da se oprosti od svega što je stekla, da sve što je volela, što je činilo njen život, uspomene, sećanja, priznanja, drage poklone, knjige, slike, lutke - pokloni. Novac od prodaje samo dela imovine, podrazumeva se - dala je deci. I još jednom je svojim delom “održala predavanje” o dobroti, jer, kaže, nema još mnogo vremena.

- Dobrota se uči. I ja sam je učila od svojih najbližih, od svog voljenog supruga, toliko divnih ljudi koje sam kroz život imala. I sada se ne žalim, ni na vlast ni na politiku. U svemu pronađem dobro - kaže Branka Veselinović. - Za vrlinu je potreban trud i svako bi trebalo da pokuša.

Uz hiljade priznanja, medalja, nagrada, koje je stekla tokom života tiskaju se i počasni ključeve Novog Sada, zlatni mikrofoni Radio Beograda, zvanje doživotne ambasadorke Unicefa, bezbroj nagrada iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta... Saputnik u životu i na sceni JDP, verno ju je pratio u svim humanitarnim akcijama.

Iza nje su i dve zbirke pesama, od kojih je jedna “Knjiga o dobroti”, koju nesebično deli i poklanja u svakoj prilici. Najveći deo lutaka koje je skupila tokom putovanja poklonila je Zmajevim dečjim igrama, na kojima je učestvovala tridesetak godina.

- Važno je živeti bez zavisti, sujete, biti umeren u svemu i voleti ljude - kaže Branka, uvek vedrog duha. - Ako ne znate da praštate, naučite. Preskočite povređenost i idite dalje. Tome nas uči i naše pravoslavlje.

RODITELjI

- Moja najbolja škola su bili moji roditelji - kaže Branka. - Mama je bila učiteljica, otac bibliotekar Matice srpske. Imali su i porodični hor, hor Aleksandra i Jovanke Ćosić u Novom Sadu. Pevalo je u njemu i nas šestoro dece: četiri sestre i dva brata. Još od malih nogu, svi smo nešto radili. Nažalost, danas sam samo ja živa...

DA IH NE ZABORAVIMO

Albume sa fotografijama pravi sa idejom da ih pokloni Biblioteci grada. Apeluje na kolege da rade isto, jer, kako kaže, kada odu sa životne scene, da se ne zaboravi da su postojali... Tokom karijere imala je mnogo dramskih uloga. Igrala je godinama i na radiju, u emisiji “Veselo veče”, a bila je i dečji glumac. Od 1965. godine sa lutkom Sarnikom, koju joj je poklonio čuveni ruski lutkar Sergej Obracov, obišla je svet. Sa Desankom Maksimović godinama se družila obilazeći bolesne mališane i olakšavajući im muke.

Izvor: novosti.rs

Vesti

strana 1 od 189 idi na stranu