I Ajnštajn je grešio

Tim holandskih naučnika izvršio je eksperiment na tehnološkom univerzitetu Delft, uspevši da dokaže da dva udaljena objekta (elektroni) mogu simultano "komunicirati" bez obzira na udaljenost. Ovakvo ponašanje elementarnih čestica Ajnštajn je smatrao nemogućim, pa je veliki deo života proveo pokušavajući da objasni problem na neki od njemu prihvatljivih načina.

Sve je, naravno, bilo u potpunosti neuspešno. Za razliku od njega, većina naučnika pretpostavljala je da među elektronima ipak postoji izvesna povezanost koja omogućava da dva objekta simultano "komuniciraju", tj. da utiču jedan na drugog bez obzira na udaljenost, prepreke pa čak i vreme.

Njihova nadanja navodno su potvrđena u holandskom eksperimentu u kome su naučnici postavili dva usamljena elektrona na udaljenost od 1.300 metara. Kako se tvrdi, jasna povezanost dve čestice bila je očigledna, tj. elektroni imaju osobinu koja im omogućava da instantno utiču jedan na drugog.

"Ovo je bio prelep i genijalan eksperiment koji će pomoći da cela kvantna mehanika dobije novi vetar u leđa", rekao je David Kajzer sa MIT-a.

Fizičar Leonard Saskind sa Stenforda jednako je impesioniran eksperimentom koji prema njegovom mišljenju predstavlja značajan korak unapred kada je u pitanju kvantna mehanika.

Kvantna povezanost čestica, uprošteno rečeno, manifestuje se kod "uparenih" elektrona, gde jedan od njih reaguje na promenu stanja drugog. Za to vreme, iako se to tako čini, ona ne narušava brzinu svetlosti, tj. brzinu kretanja tela bez mase ili talasa kroz prostor i vreme.

Ovaj fenomen je ipak daleko od rešenog problema koji je, opet, deo polja fizike koji se još ne uklapa sa prirodnim zakonima koji deluju na velika tela. Ukoliko je kvantna povezanost potvrđena, to ne znači da eksperimenti prestaju. Naprotiv, sada je red na naučnoj zajednici da ponavlja i oponaša holandski test kako bi se otklonila svaka sumnja u njegov rezultat.