Kako ljudi nestaju bez traga?

Kada je osamdesetihih godina tada 24-godišnja Nemica Petra Pazitka odlučila da želi novi život, jednostavno je nestala nadajući se da je niko više nikada neće videti. Proglašena je mrtvom nakon što je jedan muškarac priznao njeno ubistvo.

Ali ove nedelje ne samo da je pronađena živa i zdrava, 31 godinu nakon nestanka, nego se njeno lice pojavilo na naslovnim stranama širom sveta nakon što je procurila informacija da je priznanje o ubistvu bilo lažno.

Procurili su i detalji njenog dugogodišnjeg nestanka - da bi u njemu uspela, koristila je samo gotovinu, nije imala bankovni račun, pasoš niti karticu socijalnog osiguranja. Živela je kao špijun na tajnom zadatku.

Za sada još nije otkrila zašto je odlučila da nestane i odbila je pokušaje da se ponovo poveže s porodicom, čak i s 80-godišnjom majkom, koja je briznula u plač kada je čula vest.

Nije izuzetak

A njena priča, koliko god se činila neverovatnom, nije tolika retkost, piše News.com.au. Frenk Ahern, koji je napisao knjigu 'Kako nestati', specijalizovao se za pomaganje ljudima žele da nestanu, a godišnje mu se javi i do 10 osoba koje žele nestati.

U svojoj knjizi objasnio je kako je najgora stvar koju osoba koja želi nestati može učiniti to da organizuje nekakav incident poput gubljenja na moru. Takve mere obično dovedu do opsežnih istraga policije i drugih organa koji će verovatno otkriti nedoslednosti u priči.

Još jedan način koji Ahern ne savetuje jeste odlazak ilegalnim putem i korišćenje lažnih dokumenata. Razlog su opet problemi koje to nose sa sobom. S obzirom na to da su dokumenti lažni, postoji mogućnost da će vas vlasti ispitivati o lažnom identitetu i usput otkriti pravi identitet.

Ahern savetuje da oni koji žele da nestanu društvene mreže prestanu da koriste mnogo pre nestanka, jer ljudi koji su na njima vrlo aktivni, a samo odjednom prestanu da ih koriste, izazvaće određene sumnje.

Jedan od ključnih postupaka koji je Petri omogućio da toliko dugo bude neotkrivena jeste činjenica da je koristila isključivo gotovinu i tako nije ostavljala trag.

Najteže je raskinuti veze sa svima

Najteži deo za ljude koji odluče nestati je raskinuti vezu sa svima u životu. Na tom delu gotovo svi na kraju 'padnu' jer uvek se pojavi neko s kim begunac želi da zadrži kontakt.

Nestanak zahteva i potpuno preuređenje načina na koji osoba živi. Tu spadaju hobiji, omiljena mesta za izlaske, dnevne rutine - sve se to mora promeniti.

Ahern je objasnio da su njegovi klijenti uglavnom bile žrtve osoba koje su ih uhodile ili bogataši koji su se brinuli za svoju sigurnost. A ključ u pronalasku ljudi koji ne žele da budu pronađeni jeste da dobro pregledaju tragove koje su ostavili za sobom. Računar je obično pun podataka o mestu na koje su mogli otići.

To je možda bio i ključ Petrinog dugogodišnjeg uspeha, jer kada je ona nestala digitalni trag ljudi bio je gotovo nepostojeći. Ipak, prava istina biće nepoznata sve dok ona sama ne odluči da progovori. A za sada ćuti.