Kad zbog klimatskog zagrevanja mužjaci postanu ženke

Foto: Shaun Johnston/Flickr.com

Gušteri koji su genetski mužjaci počeli su da polažu jaja kao ženke i da na svet donose druge guštere. A način određivanja pola guštera se toliko menja da postoji mogućnost da ženski polni hromozom potpuno nestane, ističu autori studije objavljene u časopisu Nature.

"Ovo je prvi put da smo dokazali da se promena pola može dogoditi bilo kom reptilu u divljini", rekla je vođa istraživanja Kler Holeli sa Univerziteta u Kanberi.

Studija je otkrila da ekstremni klimatski uslovi mogu vrlo brzo da iz korena promene biologiju nekog organizma, navela je ona.

Za razliku od ljudi i drugih sisara, pol pojedinih reptila, poput aligatora i kornjača, nije određen seksualnim hromozomom, već temperaturom tokom inkubacije.

Dosad je pol bradatih zmajeva bio određen hromozomom. Kao i ptice, njihovi polni hromozomi su Z i W, umesto X i Y. Mužjaci su Ž, a ženke ZW. Kod ljudi, svi imaju hromozom X, dok prisustvo hromozoma Y genetski označava osobu kao muškarca. Kod bradatih zmajeva, pak, svi poseduju hromozom Z, a prisustvo hromozoma W ih genetski određuje kao ženke.

Prethodnim studijama, naučnici su u laboratorijskim uslovima pokazali da povišene temperature mogu da promene prirodnu podelu hromozoma.

Holeli i njene kolege su proučili genetske polne markere 131 bradatog zmaja uhvaćenog u divljini na severoistoku Australije i otkrili da su njih 11 imali sve karakteristike ženki, ali i muški Ž hromozom.

Holeli priznaje da je broj od 11 guštera mali uzorak i da će sa svojim timom morati dalje da radi i proširuje istraživanje.

Genetski mužjaci koji su postali ženke ne samo da su polagali jaja već su i po mnogo čemu bili bolje majke od genetskih ženki, rekao je koautor studije Artur Džordž sa Instituta za primenjenju ekologiju pri Univerzitetu u Kanberi.

Naučnici su, takođe, utvrdili da pol potomaka ovih guštera više nije bio određen hromozomom već temperaturom.

To se dešava u jednom od Australijskih regiona u kojima temperatura rapidno raste poslednjih 40 godina, kazala je Holeli.

Laboratorijski testovi su pokazali da do promene počne da dolazi kada živa u termometru dostigne 32 podeok, a da se dešava u 100 odsto slučajeva kada pređe 36 podeok.