- Vesti -

Četiri lica Velike povelje sloboda (FOTO)

Poslednja četiri originalna primeraka Magna karte danas su prvi put zajedno izložena u britanskoj Nacionalnog biblioteci Londonu gde počinje obeležavanje 800 godine od prvog engleskog ustavnog dokumenta.

Izvor: Tanjug
Podeli

Velika povelja slobode ili „Magna carta libertatum“ je engleski ustavni dokument iz 1215. kojim je ograničena moć kralja Jovana bez zemlje (Džon) i ostalih vladara. Potpisana je 15. juna 1215. godine u Ranimidu, zapadno od Londona.

Velika povelja je nastala kao rezultat neslaganja između rimskog pape i kralja Jovana i njegovih barona u pogledu kraljevskih prava. Tražilo se od kralja da se odrekne određenih prava i da poštuje određenu zakonsku proceduru kao i da prihvati da kraljeva volja može biti ograničena zakonom.

Magna karta je prvi korak dugog istorijskog procesa koji je doveo do vladavine ustavnog zakona, i do današnje vladavine prava - pravne države.

Nacionalna biblioteka je 2013. godine najavila da će za njenu godišnjicu 2015. tokom tri dana izložiti sve prvobitne primerke tog dokumenta.

„Načinjeni su mnogi primerci i poslati biskupima, a verovatno i sudijama u celoj Engleskoj“, rekla je Kler Brej, glavna kustoskinja odeljenja srednjevekovnih rukopisa Biblioteke i dodala da samo četiri postoje i danas.

Dva primerka su u zbirci Nacionalne biblioteke, jedan u katedrali u Linkolnu, u centralnoj Engleskoj, i jedan u katedrali u Solsberiju, na jugozapadu zemlje.

Četiri primerka dokumenta proučiće istraživači, a moći će i da ih vidi 1.215 ljudi koji će biti odabrani putem konkursa.

Kler Brej je rekla da bi poređenjem primeraka Magna karte stručnjaci mogli da dobiju novi uvid u dokumenta i pisare koji su ih ispisivali na latinskom jeziku.

Kralj Jovan se borio protiv povelje i malo je nedostajalo da ona ne zaživi.

„Važila je tek manje od 10 nedelja“, rekla je Kler Brej. „Baroni, koji su poznavali kralja Jovana, postavili su klauzalu koja ga obavezuje da kaže da je neće poništavati. Gotovo prvo što je učinio, bilo je da je poslao nekoga u Rim Papi Inokentiju III da zatraži povlačenje Magna karte.“

Papa jeste ukinuo povelju, a Britanija se vratila u građanski rat. Kralj Jovan je, međutim, umro sledeće godine, a na prestolu ostavio devetogodišnjeg sina, Henrija III. Namesnik koji je upravljao umesto mladog Henrija, vratio je Magna kartu na snagu.

Iako su mnoge njene klauzale kasnije zanemarene, oborene ili prerađene, taj dokument je osnova britanskog prava, čiji je uticaj bio od presudan na kasnija dokumenta, među kojima je i američki ustav.

Magna karta je u 13. veku više puta ponovo izdata i do danas postoji 17 primeraka tih kasnijih izdanja. Petnaest je u Velikoj Britaniji, jedna u Parlamentu Australije, a jedna u Arhivi SAD.

strana 1 od 167 idi na stranu