“Zmaj iz Ćiđanga” bio najveća životinja na Zemlji

Nazvan Ćiđanglong, ili "zmaj iz Ćiđanga", dinosaur je bio dug 15 metara i živeo je pre oko 160 miliona godina, u doba donje jure.

Istraživači veruju da je njegov izgled inspirisao kasnije legende o zmajevima.

Njegov fosil otkriven je 2006. na jednom gradilištu. Ono što je zapanjilo istraživače jeste činjenica da je glava dinosaura još bila spojena sa kičmom.

"Veoma je retko pronaći zajedno glavu i vrat dugovratog dinosaura, jer je njegova glava tako mala da se lako odvajala od ostatka tela nakon smrti životinje", rekao je Tecuto Mijašita, paleontolog sa Univerziteta u Alberti koji je sa svojim timom otkrio ovu novu praistorijsku vrstu.

Ćiđanglong pripada grupi mamenhisaurida, dinosaura izuzetno dugog vrata koji je neretko činio polovinu njihovog tela. Većina sauropoda imaju, pak, vrat koji ne prelazi jednu trećinu njihovog tela.

Ćiđanglong je neobičan i po tome što su mu vratni pršljenovi bili ispunjeni vazduhom, tako da je ovaj deo tela, mada ogroman, bio relativno lagan.

Spojevi na pršljenovima ukazuju da je vrat ovog drevnog zmaja bio poprilično krut i da ga je dinosaur lako pomerao gore dole, ali mnogo teže levo desno, poput kakvog građevinskog krana.

"Ćiđanglong je bio 'kul' životinja. Sama pomisao na životinju čiji vrat čini polovinu tela navodi nas na zaključak da je evolucija kadra da stvori neverovatne stvari", kazao je Mijašita.

"On je dokaz da je došlo do diversifikacije među dugovratim dinosaurima koji su živeli u Aziji u doba jure. Na tom kontinentu su se događale neke zaista čudne svari", napomenuo je on.

"Ni na jednom drugom mestu nećete naići na dinausaure sa dužim vratom od onih u Kini", naveo je on, dodavši da su ostaci ovih neobičnih životinja najverovantije inspirisali legende o zmajevima koje su veoma popularne u toj zemlji.

"Kina je kolevka legendi o zmajevima. Moguće je da su nekada davno njeni stanovnici naišli na kosture dugovratih dinosaura kao što je Ćiđanglonga, pa je tako nastao mit o zmajevima", zaključio je Mijašita.