Mračna strana Vinstona Čerčila

Da Vinston Čerčil nije došao na vlast u Velikoj Britaniji četrdesetih godina, istorija celog sveta bi bila drugačija. Sve ono što su postigli britanski političari koji su ga nasledili nikada neće moći da se meri sa Čerčilovim uspesima. Mada, zbog njegove pobede nad Hitlerom, ta poređenja nemaju gotovo nikakvu težinu.

Zahvaljujući njegovoj čvrstoj politici tokom Drugog svetskog rata, Velika Britanija je prešla put od zemlje sa skromnim šansama, do trijumfalne pobede nad nacističkim režimom. Nakon Drugog svetskog rata, sloboda Velike Britanija nikada više nije bila ugrožena na takav način i u takvoj razmeri.

Međutim, Čerčilova karijera , za vreme koje je bio oficir u britanskoj armiji, istoričar, nobelovac i kolumnista, nije prošla bez mračnih trenutaka.

Opčinjenost islamom u mlađim danima

Vinston Čerčil je u mlađim danima toliko bio opčinjen orijentom i islamom, da se njegova familija zabrinula da će preći u ovu religiju.

U pismu koje je Čerčil dobio od svoje snaje u avgustu 1907. godine pisalo je :

„Primetila sam tvoju fascinaciju orijentom. Molim te nemoj da promeniš veru u muslimansku. Ako postaneš islamista, to ti u budućnosti može doneti veće probleme nego što sad misliš. Zato te molim da se boriš protiv toga“.

Stavovi na ivici rasizma

Tokom tridesetih godina, Čerčilov odnos prema nekim nacijama bio je na granici rasizma. Kada je Mahatma Gandi pokrenuo kampanju za nenasilni otpor, Čerčil (koji je u mladosti služio vojsku u Britanskoj Indiji) rekao je:

„Gandiju bi trebalo vezati ruke i noge i ostaviti ga da leži na stomaku na kapijama Delhija, a onda mu na leđa postaviti krunu. Mrzim Indijce. Oni su zverski narod sa zverskom religijom“.

„Aboridžini i Indijanci su niža rasa“

Čerčil je 1937. godine pisao:

„Ne priznajem da je prema Indijancima u Severnoj Americi ili prema Aboridžinima u Australiji urađena nekakva nepravda. Naime, mislim da je njihovu zemlju osvojila samo jača i viša rasa.“

Odbio da pomogne gladnima

Britanski zvaničnici iz indijske regije Bengal su molile da Čerčil odobri pomoć za ovaj deo Indije, u kom je 1943. godine vladala glad. Na to je predsednik britanske vlade rekao „da je to njihov problem, jer se razmnožavaju kao zečevi“, dodavši da će glad „malo dovesti u red populaciju“.

Podržavao korišćenje otrovnog gasa

Kada je u pitanju korišćenje otrovnog, smrtonosnog gasa u ratnim zonama, Čerčil je po tom pitanju držao svoj palac visoko gore.

„Ne razumem tu buku oko otrovnog gasa“ rekao je 1937. godine „Korišćenje takvog gasa protiv necivilizovanih plemena će uvek imati moju podršku“.

Podržavao „Hitlerova patriotska dostignuća“

Iako je Čerčil bio protiv Hitlerovog sistema vlasti, postoji nešto što mu se dopadalo kod nemačkog vođe. U knjizu „Great Contemporaries“ iz 1937, u kom se nalazi 25 eseja o poznatim ljudima, u poglavlju posvećenom Hitleru Čerčil kaže:

„Ako bi naša zemlja bila poražena u ratu, nadam se da ćemo uspeti da pronađemo vođu tog tipa, vođu koji bi imao hrabrost i moć da i pored takvih okolnosti u nama probudi nacionalni identitet“.

„Jevrejske teorije zavere“

U tekstu naslovljenom „Cionisti protiv boljševika“ koji je objavljen u februaru 1920, Čerčil piše:

„Ovaj pokret među Jevrejima nije ništa novo. Još od dana Adama Vajshaupta pa sve do Karla Marksa i preko Trockog u Rusiji, Bele Kuna u Mađarskoj, Roze Luksemburg u Nemačkoj i Eme Golman u Americi, ova svetska zavera, koja za cilj ima svrgavanje civilizacijskih vrednosti i obnovu društva punog zlobe i nerelanih jednakosti – sve više raste.

Čerčil kao cionista?

Sir Martin Gilbert, Čerčilov biograf, tvrdi da je i pored pomenutih stavova o Jevrejima, sam Čerčil u neku ruku bio cionista. Gilbert je pisao:

„Čerčil je podržavao osnivanje jevrejske države i smatrao je da je Palestina savršeno mesto“.

Ipak, kako je u najvećem delu Velike Britanije tokom tridesetih i četrdesetih vladao antisemitizam, tako je i Čerčil u tom periodu u javnosti pokazivao umanjene simpatije prema Jevrejima.

Inače, na današnji dan, 24. januara, obeležava se tačno pola veka od Čerčilove smrti.