„Uzbudilnik” – prvi uspeli pokušaj decentralizacije

Ta ista spavalica i njegov nerazdvojni ortak Mlađa (Mladen Urdarević) tri i po godine od ponedeljka do petka vode zabavan jutarnji program u emisiji „Uzbudilnik“, uveseljavajući pored pecaroša i pekara i ostale radne ljude koji zorom hitaju na svoje obaveze širom Srbije, piše Dnevnik.

„Uzbudilnik“ je startovao 14. marta 2011. na talasima novosadskog AS FM radija, a na nacionalnoj frekvenciji B92 emituje se od 12. februara ove godine. Emisija je bila zamišljena kao zabavni jutarnji program, „blablaonica“ koja treba da razveseli ljude i da to sve bude začinjeno prijatnom muzikom.

– Mlađa i ja dobili smo ponudu da osmislimo kompletan jutarnji program, kako to na zapadu zovu „Brekfast šou“, a pozvali su nas, jer smo nas dvojica, zajedno s našim starim drugarom Dimitrijem Banjcom, danas poznatijim kao Đorđe Čvarkov, još od 2003. godine vodili noćni program, gde je naš prepoznatljiv smisao za humor verovatno došao do izražaja. I tada je taj noćni program nastao iz večernje emisije „Mikrofonija“ koja se bavila alternativnom i pank muzikom, a kasnije je sve preraslo u naša višečasovna noćna lupetanja – kaže Daško.

Od početka je ta ekipa zajedno. Imala je iste uzore, isto shvatanje humora, a odrasla je na uticajima neiscrpnih basena alternativne-pank scene iz koje je uvek zahvatala značajan deo energije i ideja.

– Mi smo deca pomenute scene, a da se to jasno odražava u našem poslu od kada se njime bavimo profesionalno, zarađujući „zabavljački lebac“ u štampi, putem interneta, radija ili televizije – veli Mlađa.

Neko bi rekao deca „zdravog dela“ scene?

– Koliko zdravog, ne znam, jer ja patim od hipertenzije, a Mlađa je astmatičar (smeh).

– Sponzor mog zdravlja je prilazid plus, pola tablete dnevno – apostrofira Daško i nastavlja: „Kažite vi Mladene, ko je sponzor vašeg opstanka u životu?“

– Kortiazem retard, penzionerska svakodnevica – dodaje u prepoznatljivom tonu Mlađa.

Prelomni momenat koji je rezultirao prelaskom na nacionalnu frenkvenciju bio je kada su posle nepune tri godine rada Mlađa i Daško za emisiju „Uzbudilnik“ na AS FM-u dobili prestižnu nagradu Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

- Bili smo polaskani naročito zbog toga jer su nam je dodelili ljudi koje cenimo. Tako smo došli pod lupu šire javnosti, a do tada smo bili slušani najdalje u Beogradu dokle je pomenuti lokalni radio mogao da dobaci. Osnovni uslov prelaska je bio da emisiju realizujemo iz novosadskog studija. Ne zbog toga što nas dvojica ne bismo mogli da živimo u Beogradu, već iz razloga što smo došli u sutuaciju da nešto što pripada centrali, a pretenduje da postane srpsko u punom smislu reči, da pokriva celu zemlju, najzad bude izmešteno iz prestonice. Sada mogu da kažem da je to bio prvi pokušaj decentralizacije u Srbiji koji je uspeo – plastično transfer opisuje Daško.

„Uzbudilnik“ počinje servisnim informacijama u šest časova.

– Red je da ljudi dobiju informativnu crtu u kakvom su se danu probudili, dok loše vesti stižu nešto kasnije – opisuje koncepciju „DM“ tandem. – Nastojimo da gomilu vesti koju dobijemo iz štampe i sa raznih portala preradimo. Ne trudimo se niti da na silu vedrimo, ali ni da mračimo preko mere. Uzbudilnik je slika onoga kako nas dvojica doživljavamo stvarnost. U toku dana se pripremamo gledajući TV, čitamo novine i tako stvaramo sebi bazu u slučaju da sutradan nešto „čabrira“, da nema interesantnih vesti, pa da imamo alternativu na koju ćemo moći da se oslonimo. Suština je u tome da pre našeg komentara prenesemo informaciju, da slušaoci znaju šta se dogodilo, a onda slede naše opservacije.

Uz nacionalnu frenkvenciju, jedan od osnovnih razloga njihovog prelaska na „B92“ bila je i muzika.

– Na prethodnom radiju naša priča i muzika koja je emitovana iz studija bile su dve potpuno odvojene stvari. Sada imamo „našeg“ čoveka, muzičkog urednika iz Beograda, koji to radi odlično. Reč je o savremenom mejn-strim, pop-rok zvuku, uz pozajmljivanja iz prethodnih decenija, sa povremenim izletima u žestoku komercijalu ali i u alternativu – kaže Daško.

Obojica su se teško privikli na novo radno vreme i „sabajle“ ustajanje.

– Nikada se nećemo navići da ustajemo u pet ujutro. Stvari se dešavaju i uveče, a ako hoćeš u svitanje da budeš normalan, moraš da legneš u 22. Posao je posao. Morali smo da se naviknemo. Od nas se to očekuje, jer volimo da radimo ovaj posao i jako smo srećni zbog toga. Imamo malu Karaulu iz koje se javljamo svakog jutra i u „prajm-tajmu“ može da nas čuje cela Srbija, jer do tamo gde stižu talasi Radio Beograda, dobacuje i „B92“. Nas ta činjenica izuzetno loži. Novi Sad je metastazirao na čitavu zemlju – ističe Mlađa

Ne kriju da je lep osećaj kada su svesni da ono što istresu preko odašiljača, čuje cela zemlja.

– I ne samo Srbija – naglašava Daško. – Nekada se i sami začudimo iz kojih sve ćoškova planete dobijamo poruke na našoj FB stranici. Javio nam se čovek iz Škotske, sa naftne bušotine u Severnom moru. Iz Hong Konga i Emirata nam se svakodnevno javlja njih nekolicina, zatim sa Maršalskih ostrva, iz Nemačke, Holandije, Švajcarske, Francuske, Finske... I što je najlepše, to nisu „slučajni prolaznici“, već ljudi koji nas redovno slušaju, pa odma dobijemo utisak da zaista vredi ustajati u pet ujutro.

Zbog čega nema direktnih uključenja slušalaca u program, pitam?

– Iz jednostavnog razloga, jer ono što mi imamo da kažemo je bolje od onoga što bi slušaoci rekli (smeh). Nekako nije u redu, jer mi za to što radimo ipak dobijamo platu i šta sad oni tu imaju da pričaju? Mi volimo SMS, pa na taj način mogu da kažu šta žele. Po emisiji nam stiže između 200 i 300 poruka. Uveli smo nekomercijalne poruke, tako da SMS upućen nama košta kao i bilo koja obična poruka. Nema posebnog tarifiranja, od toga ne zarađujemo ni mi, niti Radio „B92“, a nama je izuzetno bitan taj „fid-bek“. Nas, zapravo, brine što kroz poruke osećamo da nas slušaju izuzetno inteligentni ljudi.

Ipak, ne osećaju se zbog toga ugroženi, naprotiv.

– Brine nas to što, ako nas slušaju pametni, a njih po pravilu uvek ima jako malo, onda to znači da nas zapravo sluša mali broj ljudi, što, naravno, nije dobro. Ljudi su jako kreativni, duhoviti i kapiramo da smo za ovo vreme uspeli da izgradimo sa našim slušaocima, ako ne zajednički jezik, onda bar zajedničke kovanice poput: šmrljavo vreme...

Čekaj, to „šmrljavo“ zvuči baš beogradski, dobacujem...

– Ma kakvi, kako može da bude beogradski, kada su ga smislila dva Novosađanina – kao iz topa odgovara Daško, a Mlađa dodaje: Možda pre kao Mali Beograd, ali Beograd nikako.

S obzirom na to da ne kriju da vole da se okušaju u raznim vidovima zabave, Mlađa i Daško od nedavno su pokrenuli i jedan vid „stend-ap“ komedije, takozvani Čabare.

– To je praktično kombinacija našeg egzibicionizma i želje da budemo multimedijalni umetnici – kaže Daško. – Verujem da smo na premijeri uspešno realizovali ideju zajedničkog prijatelja. Predstava je bila izuzetno posećena, publika se smejala i jako dobro zabavljala sve vreme, što je zapravo najvažnije.

Mlađa dodaje da se kabareom njih dvojica nisu praktično udaljili od onoga što i inače rade.

– Samo smo sve zakitili pozornicom i gitarom, gde je Daško bio vokalni solista, a ja „sokalni volista“. Ideja je da kabaretske predstave priređujemo svakog drugog petka na novosadskom splav-brodu „Cepelin“ od 21 do 22 sata.

Na kraju ispipavam da li postoje li još neke ideje koje nisu do sada uspeli da realizuju, a žarko bi...

- Najviše bismo voleli da organizujemo putujući kombi tipa „On d roud šou“ i da svaki dan iz drugog grada u Srbiji vodimo jutarnji program. Zbog čega bismo dobijali batine samo u Novom Sadu? (smeh). Šalu na stranu, dobijamo mnogo zanimljivih informacija iz drugih gradova, a realizacijom ove ideje bismo imali priliku da se još više približimo ljudima širom Srbije, koji su veoma kvalitetni. Sigurni smo da i u Subotici, Nišu, Čačku, Kragujevcu, Pirotu... postoje neki „Daško i Mlađa“ - poručuju naši sagovornici.