Da li ćemo ikada putovati kroz svemirske crvotočine?

Foto: Ryan Somma / Flickr.com

To su teoretski tuneli kroz tkanje prostor-vremena i koji bi teoretski mogli da omoguće brzo putovanje između udaljenih tačaka, onako kako je opisano u novom filmu Kristofera Nolana “Interstellar”.

Iako su crvotočine moguće, prema Ajnštajnovoj teoriji opšte relativnosti, takva egzotična putovanja će najverovatnije ostati deo naučne fantastike, smatra astrofizičar Kip Torn sa Tehnološkog instituta u Kaliforniji, koji je bio savetnik reditelja i izvršni producent za film “Interstellar”.

“Postoje mnoge indikacije da je čovekovo putovanje kroz crvotočine ‘zabranjeno’ zakonima fizike. To je tužno, ali tako za sada izgleda”, rekao je ovaj stručnjak za teoriju relativnosti, crne rupe i crvotočine.

Najveća prepreka je nestabilnost crvotočina, kaže on.

“Ako nemate nešto što ih drži otvorenim, zidovi crvotočine se urušavaju takvom brzinom da ništa ne može proći kroz njih”, objašnjava Torn.

To bi zahtevalo ubacivanje nečega sa antigravitacionim svojstvima – odnosno, negativnu energiju.

Negativna energija stvorena je već u laboratorijama zahvaljujući kvantnim efektima i funkcioniše tako što jedan deo prostora “pozajmljuje” energiju iz drugog, koji nije ni imao energiju, čime se stvara deficit iste.

“Dakle, to se ipak dešava u fizici, ali imamo snažne, ali ne i čvrste dokaze, da nikada ne možete dobiti dovoljno negativne energije, da biste mogli držati zidove crvotočine otvorenim”, kaže Torn.

Štaviše, crvotočine kroz koje bi mogao da prođe svemirski brod, ako takve uopšte postoje, gotovo sigurno ne mogu nastati prirodno, dodaje Torn.

Crvotočine su bile osnova naučne fantastike već decenijama. Zanimljivo je da je, kako Torn kaže, jedan od najpoznatijih naslova ovog žanra pomogao naučnicima da bolje razumeju hipotetičke strukture.

“Moderna istraživanja fizike crvotočina, uglavnom su inspirisana filmom ‘Contact’ i razgovorima koje sam imao sa pokojnim Karlom Saganom, dok je on radio na svom istoimenom romanu”, kaže Torn.

Inače, roman je objavljen 1985. dok je film snimljen 1997.