Ko je bio bolji pronalazač: Edison ili Tesla?

Tako je povodom 10. jula, dana kad je rođen veliki pronalazač, magazin Live Science objavio tekst o tome ko je bio veći naučnik – Tomas Edison ili Tesla. Mi vam ga u celosti prenosimo.

"Nikola Tesla bi na današnji dan slavio svoj 158. rođendan.

Srpsko-američki naučnik bio je brilijantan i ekscentričan genije čiji su izumi omogućili savremeno snabdevanje strujom i sisteme masovne komunikacije.

Njegov neprijatelj i bivši šef, Tomas Edison, bio je čuveni američki pronalazač sijalice, fonografa i pokretnih slika.

Dva zavađena genijalca vodila su "Rat struja" osamdesetih godina 19. veka zbog električnih sistema koji bi trebalo da svet snabdevaju strujom – Tesla je zagovarao sistem naizmenične struje, a Edison jednosmerne.

Među zaluđenicima za nauku gotovo da nema debate koja dovodi do takvog usijanja, kao što je to ona u kojoj se porede Tesla i Edison. Dakle, ko je bio bolji pronalazač?

'Oni su bili različiti pronalazači, ali ne možete reći ko je bolji, jer su američkom društvu potrebni i Edisoni i Tesle', rekao je Bernard Karlson, autor knjige 'Tesla: Pronalazač doba struje'.

Od njihovih različitih ličnosti do nasleđa koje su ostavili, evo u čemu su se sve razlikovali ovi inovatori.

Najbrilijantniji

Tesla je imao fotografsko pamćenje, što je značilo da može precizno da se priseti slika i predmeta. To mu je omogućilo da tačno vizualizuje složene 3D objekte i tako stvara prototipe uz minimalno gubljenje vremena na preliminarne nacrte.

'On je zaista radio na svojim izumima u svojoj mašti', kaže Karlson za Live Science.

Za razliku od njega, Edison je pravio nacrte i bio izuzetno talentovan za mehaniku.

Na posletku, međutim, Edison je imao 1.093 patenta, a Tesla manje od 300. Naravno, Edison je taj broj dostigao zahvaljujući većem broju asistenata koji su mu pomagali da napravi uređaje).

Najnaprednije razmišljanje

'Iako su sijalica, fonograf i pokretne slike proglašeni Edisonovim najvažnijim izumima, drugi ljudi već su radili na sličnim tehnologijama', kaže Lenard De Graf, arhivator Istorijskog parka Tomasa Edisona u Nju Džersiju i autor knjige 'Edison i uspon inovacija'.

'Da Edison nije izumeo te stvari, drugi ljudi bi sigurno to učinili', kaže De Graf.

U kratkovidom potezu, Edison je odbacio Teslinu 'nepraktičnu' ideju o sistemu prenosa naizmenične struje i promovisao svoj manje efikasan sistem jednosmerne struje.

Za razliku od njega, Tesline ideje često su predstavljale tehnologije za koje do tada nije bilo prostora na tržištu. Njegov motor naizmenične struje i hidroelektrana na Nijagarinim vodopadima, prva elektrana te vrste, zaista su obasjali svet.

Tesla je takođe godinama radio na sistemu bežičnog prenošenja glasa, slika i pokretnih slika – što ga čini futuristom i stvarnim ocem radija, telefona, mobilnih telefona i televizije.

'Ceo naš sistem masovnih komunikacija zasnovan je na Teslinom sistemu', kaže Mark Sajfer, autor knjige 'Čarobnjak: Život i vreme Nikole Tesle'.

Nažalost, Teslin veliki plan propao je kada su njegov finansijer J. P. Morgan dosadile njegove godine neuspeha.

Najuticajniji

Edisonovo trajno nasleđe ne leži u specifičnom patentu ili tehnologiji, nego u fabrikama inovacija, koje su podelile proces inovacija na manje zadatke koje su sprovodili čitavi legioni radnika, kaže De Graf.

Na primer, Edison je dobio ideju o kitetoskopu razgovarajući sa fotografom Edvardom Majbridžom, ali zatim je prepustio većinu eksperimenata i pravljenja prototipa svom asistentu Vilijamu Diksonu i ostalima.

Razvijajući više patenata i izuma istovremeno, Edison je osigurao finansijsku stabilnost svima njima kako bi nastavili da sprovode eksperimente.

'On je izumeo modernu inovaciju kakvu poznajemo', kaže De Graf.

Teslini izumi su kičma modernih sistema struje i komunikacija, ali je krajem 20. veka pao u zaborav, a većina njegovih izuma izgubljena u istoriji.

Uprkos mnogim njegovim patentima i inovacijama, Tesla je umro u siromaštvu 1943.

Najbolji gost na zabavama

Na vrhuncu svoje karijere Tesla je bio harizmatičan, urban i dovitljiv. Govorio je nekoliko jezika i družio se sa piscima Markom Tvenom i Rajnardom Kiplingom, kao i naturalistom Džonom Mjurom.

'Kretao se u visokim krugovima', kaže Sejfer.

Međutim, on je bio veoma gord i opsednut higijenom. Kasnije je razvio i opsesije, poput straha od ženskih naušnica, a umro je bez dinara i sam u hotelu u Njujorku.

Edison je za to vreme bio introvertan i imao svega nekolicinu bliskih prijatelja.

Imao je i 'zlu žicu' koja je naročito bila vidljiva u njegovim svirepim napadima na Teslu tokom 'Rata struja'. Dao je i savet kako da se napravi prva električna stolica uz pomoć jednosmerne struje, ulazeći u jezive detalje o tehnikama koje su potrebne da se obavi što je potrebno.

Najmoderniji

Tesla je bio visok, vitak i impozantan, sa smelim brkovima i besprekornim stilom za odevanje. Njegov šešir i frak čak su izloženi u muzeju u Srbiji.

Za razliku od njega, Edison je bio poznat kao neko ko je pomalo aljkav.

Čak je nosio za dva broja veće cipele, kako ne bi morao da ih vezuje i odvezuje.